Japan beleži sve veći broj stogodišnjaka. Mediji stavljaju akcenat na podatke o ishrani i načinu života, ali mi bismo ukazali na, verujemo presudan, odnos države prema starijima.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
U Japanu je sve više stogodišnjaka. Ovog meseca (septembar 2025. godine) u ovoj dalekoazijskoj zemlji zabeleženo je da ima 99.763 ljudi starijih od 100 godina. Posebno je značajan podatak taj što je ovo 55. godina zaredom da broj stogodišnjaka raste.
Stanovnici Japana imaju najduži životni vek na svetu. Japanska imena se najčešće pojavljuju na listi najstarijih živih osoba na svetu
Drugu stranu medalje čini činjenica da je japansko društvo i jedno od najbrže starećih. (Podsećamo na tekst Kodokuši (usamljena smrt) – japanski pojam koji ne bi trebalo da se odomaći kod nas)
Najstarija osoba u Japanu je Šigeko Kagava, žena stara 114 godina iz Jamatokorijame, grada u prefekturi Nara. Najstariji muškarac je Kijotaka Mizuno, star 111 godina, iz primorskog grada Ivata.
Uoči Dana starijih osoba objavljeno je da u toj državi trenutno živi 87.784 žena i 11.979 muškaraca starosti sto i više godina. Japanski ministar zdravlja čestitao im je na njihovoj dugovečnosti i izrazio „zahvalnost za mnoge godine njihovog doprinosa razvoju društva“.
Dan starijih osoba je nacionalni praznik u Japanu i ove godine je obeležen 15. septembra. (Više o ovom prazniku: Japanski državni praznik Dan poštovanja starih). Za ovaj praznik novi stogodišnjaci dobijaju čestitku i srebrnu čašu od premijera. Kako je saopštilo japansko ministarstvo zdravlja, a preneo RTS, pravo na ovu počast 2025. godine imalo je 52.310 ljudi.
Činioci fenomena dugovečnosti u Japanu
Šezdesetih godina 20. veka, Japan je imao najmanji udeo ljudi starijih od 100 godina među zemljama G7. Ovo se promenilo u narednim decenijama. Kada je vlada 1963. započela anketu o stoletnicima, bilo je svega 153 ljudi starih 100 ili više godina. Taj broj je 1981. porastao na 1.000, a 1998. dostigao 10.000.
Duži životni vek uglavnom se pripisuje manjem broju smrtnih slučajeva od srčanih oboljenja i čestih vrsta karcinoma, posebno raka dojke i prostate. Japan ima niske stope gojaznosti – ključnog faktora za oba oboljenja – zahvaljujući ishrani siromašnoj crvenim mesom, a bogatoj ribom i povrćem.
Stopa gojaznosti posebno je niska kod žena, što delimično objašnjava zašto Japanke imaju znatno duži životni vek od muškaraca. Dok je u ostatku sveta u ishranu ulazilo sve više šećera i soli, Japan je krenuo suprotnim putem – sa javnim zdravstvenim kampanjama koje su uspešno ubedile ljude da smanje unos soli.
Međutim, nije u pitanju samo ishrana. Japanci imaju naviku da ostanu aktivni i u poznim godinama. Oni šetaju i koriste javni prevoz (umesto vožnje kolima) nego stariji ljudi u SAD i Evropi.
Radio Taiso deo je japanske kulture još od 1928. godine. Te godine je ovaj način vežbanja uveden u čast cara Hirohita, ali i radi jačanja zajedništva i promocije zdravlja. Ukinut nakon poraza Japana u Drugom svetskom ratu, ponovo je pokrenut 1951. godine. Državna radio-televizija NHK emituje muziku rano ujutru uz koju se izvode vežbe po principima kalistenike.
Tačan broj upitan, ali ne i fenomen dugovečnosti Japanaca
Neka istraživanja dovode u pitanje pouzdanost globalnih brojeva stogodišnjaka. Ukazuje se na greške u podacima, nepouzdane javne evidencije i nedostajuće izvode iz matičnih knjiga kao razlog za uvećane brojke.
Vladina revizija porodičnih knjiga u Japanu iz 2010. godine otkrila je više od 230.000 ljudi koji su bili zavedeni kao stariji od 100 godina, a koji nisu mogli biti pronađeni. Neki su, zapravo, preminuli decenijama ranije.
Ali ako je i upitan tačan broj stogodišnjaka i superstogodišnjaka, broj starijih od 65 godina – nije. Nesumnjivo je da su Japanci dugovečni. Ne sumnjamo (i na Penzinu često pišemo o tome) da značajnu ulogu u dugom i zdravom životu imaju ishrana, zdrave navike, fizička aktivnost.
Ali bismo da ponovo naglasimo: država Japan čini sve što može da doprinese povećanju životnog veka svojih građana. Ne samo što, primera radi, imaju i državni Dan poštovanja starijih, već se taj dan obeležava od 1966. godine. Te godine je Japan još bio daleko od toga da postane jedna od zemalja sa velikim procentom starih ljudi. Dakle, radili su na tome.
Skrećemo vam pažnju i na podatak o skoro stogodišnjoj praksi emitovanja programa na nacionalnoj radio-televiziji koja podstiče stvaranje navike svakodnevnog vežbanja. Brojni su i drugi primeri brige o zdravlju i dobrobiti stanovnišva, te i staranju o starijima, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Jedan od njih je i program „nulte izolacije“ starijih.
Treba na vreme misliti o starosti. Države kao što je Japan su svesne da ovo pravilo ne važi samo za pojedince, već i za društvo u celini.