Podela generacija u Japanu je nešto drugačija nego u većini, pretežno zapadih, zemalja sveta. Ovo je kratak pregled različitih generacija u Japanu i kako ih japansko društvo doživljava.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Bejbibum generacija: rođeni 1947–49.
Ovo je prva generacija bejbibumera, rođena neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata. Njeni pripadnici su iskusili brz ekonomski rast i u ranoj posleratnoj eri i tokom perioda ekonomskog mehura*. Oni među njima su pohađali fakultet, bili su studenti u vreme vrhunca studentskog radikalizma kasnih šezdesetih.
* Japanski ekonomski mehur – od 1986. do 1991. godine. Obeležili su ga nagli rast cena imovine i izrazito snažna ekonomska aktivnost, kao i nekontrolisana ponuda novca i kreditna ekspanzija.
Japanski izraz za ovu generaciju – „dankai no sedai“ potiče iz naslova knjige autora i ekonomiste Sakaija Taičija. Zbog brojnosti pripadnika ove generacije, ona je imala ogroman uticaj na tržište rada, potrošnju i nacionalnu politiku. Pošto su njeni pripadnici sada u kasnim sedamdesetim godinama, sve je veća zabrinutost zbog rastućih troškova socijalne zaštite u zemlji.
Generacija novog soja: rođeni 1960-ih
Naziv za ovu generaciju „shinjinrui“ (novi soj) skovao je ekonomski antropolog Kurimoto Šiničiro, na osnovu očigledno neshvatljive razlike između načina razmišljanja njenih pripadnika i pripadnika prethodnih generacija. Kada su oni pošli na fakultet, studentski pokret je izgoreo i bilo je malo želje za političkim aktivizmom.
Kako su odrastali u vreme dobre ekonomske situacije, i nisu doživeli ratne i posleratne nestašice, često su bili kritikovani kao razmaženi, kao ljudi koji lako odustaju i koji nemaju zdravog razuma. Oni sada, u pedesetim i šezdesetim godinama svog života, istim žaokama ciljaju na mlađu generaciju „ležernog obrazovanja“.
Generacija mehura: rođeni oko 1965–69.
Ova generacija se zaposlila kada je ekonomija mehura bila na vrhuncu. „Možeš li da se boriš 24 sata, japanski biznismene?“, čuvena je televizijska reklama za energetsko piće. Smatralo se ne samo prihvatljivim, već i sasvim normalnim, da se radi po ceo dan, a da se zatim ide na poslovne večere ili da se u slobodno vreme bavi aktivnostima kao što su golf i mahdžong (popularna kineska igra sa pločicama)..
„Zakon o jednakim mogućnostima zapošljavanja“ stupio je na snagu 1986. godine. Ovo je omogućilo ženama da stvaraju sopstvene karijere, umesto da napuštaju posao nakon udaje, što je ranije bio uobičajeni životni put Japanki.
Generacija ledenog doba zapošljavanja: rođeni oko 1971–82.
Ova generacija je poznata i kao izgubljena generacija. Izraz „“ledeno doba zapošljavanja“ prvi put se pojavio u novembru 1992. u publikaciji o zapošljavanju. Bio jedan od najpopularnijih termina 1994. godine u Japanu.
Dok su pripadnici ove generacije bili na faklutetu, balon je pukao – došlo je do pogoršanja ekonomske situacije. Kompanije su prestale da zapošljavaju. Zato ova generacija nije mogla da nađu posao sa punim radnim vremenom. Mnogi su morali da prihvate privremeni ugovor ili delegirane zadatke. Čak i oni koji su radili puno radno vreme nisu imali prilike da uspeju tokom ekonomskog pada, kada je privreda bila u padu i kada je u punom zamahu bilo rezanje troškova.
Sada je ova generacija u četrdesetim i pedestim godinama, a mnogi su i dalje slabo plaćeni kao vanredni zaposleni. Zabrinutost zbog njihove socijalne izolacije navela je japansku vladu da obeća podršku ovim ljudima u pronalaženju stabilnijeg i redovnijeg zaposlenja.
Druga generacija bejbibumera: rođeni oko 1971–74.
Deca prvobitnih bumera obrazovale su drugi „bejbi-bum“, preklapajući se sa generacijom ledenog doba zapošljavanja.
Generacija ležernog obrazovanja: rođeni 1987-2004.
Ova generacija je prošla kroz školu kada je obrazovanje prešlo sa preobimnog na više jutori („yutori“), ili opušteniji pristup. Primera radi, školski časovi su skraćeni.
Za razliku od prethodnih, ova generacija pridaju veći značaj ravnoteži između posla i privatnog života, umesto da pokušavaju da se popnu na korporativnoj lestvici i da rade do iznurenosti. Članovi ove generacije više vole da provode vreme sa svojom porodicom i prijateljima. Taj stav bi često razočaralo njihove šefove koji žele da odu na piće.
Ova generacija se takođe smatra manje materijalističnom. Ne dele sa starijim generacijama želju za markiranom robom i brzim automobilima. Njihova sklonost dogovoru i saglasnosti svih uključenih može razočarati više induvidualistički nastrojene članove generacije mehura.
Milenijumska generacija: rođeni od 1980-ih do ranih 1990-ih
Japan je preuzeo američki pojam „millennial„* za generaciju koja je počela da radi od oko 2000. pa nadalje iako se u velikoj meri preklapa sa generacijom ležernog obrazovanja.
* Millennial se kod nas, sad ustaljeno, prevodi sa „milenijalac“ (iako se kaže „milenijumska“, a ne „milenijalska“ generacija). Nama to deluje sasvim pogrešno jer se odnosi na milenijum – reč koju i mi imamo. A na na nepostojeći milenijal. Ali, kako god, navodimo oba.
Generacija Z (zed): rođeni oko 1995–2010.
Japan je takođe usvojio američki pojam „generacija zed“ za sasvim digitalno gajenu generaiju rođenu u vreme kada je kada je Majkrosoftov „Windows 95“ započeo eru kućnog računarstva.
Izvor: Nippon
Prevod: Penzin.rs
Fotografija: Jezael Melgoza sa Unsplash