Odlomak iz putopisa „Uzbrdo brza“ Bebe Kuka – Pismo iz Buenos Ajresa

Noć pre nego što sam otputovala iz BCN, A. mi je rekao da sam ja možda ’i suviše slobodna’. Mislio je na to da me niko i ništa ne vezuje i da je to razlog zbog koga se nigde ne zadržavam…

ARGENTINA
Buenos Ajres (Buenos Aires) 

Draga Ceco,Evo me na aerodromu u Buenos Ajresu gde čekam let za Ušuaju (Ushuaia), za ’kraj sveta’ na jugu Ognjene zemlje. U poslednja četiri dana koja sam provela u Buenos Ajresu, probala sam svoj prvi bife de čorizo (bife de chorizo) sa ljutkastim čimičuri sosom, svoj prvi čaj tj. mate de yerba, prvi alfajore (poslastica), otišla na prvu milongu i, pored ostalih, plesala tango sa gospodinom koji ima 91 godinu, igra kao da mu je 50 manje a dok pleše u očima ima žar i radost kao da mu je 20 (!). Imala sam i svoje prvo strasno argentinsko ljubljenje sa M, 10 godina mlađim Australijancem, prelepim, zgodnim i talentovanim momkom i, naravno, kupila svoje prve tango sandale.

Kad ih obujem, moje noge izgledaju savršeno, a i visoka sam ravno 186 cm. Bogu hvala te je većina Argentinaca koje sam ovde videla dovoljno visoka, nesvakidašnje su muževni (crni i imaju vatrene oči) i imaju dovoljno samopouzdanja da se nose sa mojom gracioznom visinom.

Kada se za malo više od dve nedelje ponovo ovde vratim, čekaju me intenzivna škola tanga, večernje milonge i ko zna šta već… Sada slušam kako Mark Entoni (Marc Anthony) peva ’Aquanille’, a Džimi Sea (Jimmy Sea) ’La primera Dama’ i uživam. Na posao neprimereno dugo nisam ni na blic pomislila i verujem da će tako i ostati.Tokom ovog putovanja upoznala sam nekoliko žena koje su moje godište ili starije, nemaju porodicu, žive same, rade i dobro zarađuju, najčešće putuju same, nadaju se tj. znaju da će jednom upoznati svog muškarca i imati porodicu ali, dok se to ne desi, u svojim životima uživaju prilično.
Naše priče i pogled na svet su toliko slične da sam se ja posle dugo, dugo vremena osetila potpuno shvaćenom. Nemoj ovo pogrešno da primiš, ti me jako dobro znaš i podržavaš a ljubav moje porodice i prijatelja su ono što uvek uspeva da me drži ’na mestu’.

Srbija je deo mene koji me na određeni način čini onim što jesam, ali ovde otkrivam deo koji kod kuće nisam imala sa kim da podelim. Možda zato što ga ni sama nisam bila svesna, a možda i zato što znajući da većina prijatelja nema priliku da vodi ovakav život, nisam ni mogla da ga otkrijem.

A taj deo, sada to shvatam, u isto vreme je i predivan i opasan. Predivan – zato što mi daje mogućnost da svaki dan naučim nov nepravilni glagol kojem me život želi naučiti, da otkrijem nešto o sebi, o svetu oko mene, o šarenilu, duhu, strasti, mirisima i neobičnim ljudima. Opasan – zato što jednom kada osetiš delić te slobode, opuštenosti, prepuštenosti i neverovatnog saznanja da možes da uradiš sve i da odeš gde god poželiš… tada je strašno teško vratiti se u stvarni život. Ni najmanje nije lako odreći se toga, podvući crtu i vratiti se nazad. Meni je sve to u ovom trenutku nezamislivo. Toliko nezamislivo da sam već za mart isplanirala put u Istanbul, Bejrut, Siriju…Noć pre nego što sam otputovala iz BCN, A. mi je rekao da sam ja možda ’i suviše slobodna’. Mislio je na to da me niko i ništa ne vezuje i da je to razlog zbog koga se nigde ne zadržavam. Ne znam da li je to istina i da li to sama sebi želim, ali čini mi se da je to upravo definicija koja bi mogla da me trenutno opiše. Ne znam ni da li je to dobro ili loše, ali tako se osećam. I za sada je ovaj osećaj predivno oslobađajući :)

Znam da si me na to upozorila kada si se prošli put vratila iz Buenos Ajresa, iako tek sad shvatam da je ovaj grad mnogo, mnogo zavodljiv. Opasno zavodljiv :)

Cmok tebi i Mrvici

Pročitajte i druge odlomke iz putopisa „Uzbrdo brza“ objavljene na Penzinu

Više o knjizi možete pročitati klikom na sliku ili na link ovde.
Knjigu možete naći u svim bolje snabdevenim knjižarama u Srbiji.
Sav prihod od prodaje putopisa biće usmeren na podršku projekta aktivnog starenja u Srbiji.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *