Očuvati penzijsko osiguranje

Očuvati penzijsko osiguranje

Udruženje sindikata penzionera Srbije (USPS) organizovalo je okrugli sto na temu: „Problem privatizacije kapaciteta u banjama i širi aspekti razumevanja penzionog fonda kao investicionog fonda“. Portal Penzin prenosi delove izlaganja učesnika Okruglog stola.

Sistemski problemi

Javne finansije su i finansijski odnos između generacija stanovništva. Današnje zaduživanje države je teret za buduće generacije, ali ima i preplata koje su u prošlosti uradili sadašnji penzioneri. Danas je za isplatu penzija nedovoljno tekuće uplaćivanje doprinosa za to osiguranje, ali je u prošlosti bilo i obratno. Penzijski fondovi su finansirali mnoge projekte od opšteg interesa, pa i koristi od toga moraju im danas pripasti kad im treba. Šteta je što kod investiranja izgrađenog novcima penzionih fondova nije ostalo u njihovoj svojini. Ali to ne sme biti smetnja da se fondu povrati ono što je od njega finansirano. A to su naročito banje, te domovi zdravlja i drugi objekti i projekti.

Danas smo obradovani informacijom da je u više pravosnažnih presuda sudova utvrđeno da su određene banje vraćene u svojinu Fonda. Treba podržati i dalje napore u tom pravcu i ne obazirati se na tendenciozne primedbe da se u takvim slučajevima spori država sama sa sobom. Tako kliču oni koji priželjkuju da se penzijsko osiguranje ukine i da se do krajnosti sprovede arbitrarno socijalno ispomaganje penzionera i zatiranje njihovih stvorenih prava poštenim plaćanjem penzijskog osiguranja. Za taj posao je važno sistematski istražiti i popisati svu imovinu finansiranu iz doprinosa za penziju i vraćati ih korišćenjem svih pravnih postupaka u svojinu penzijskog fonda.

Onda dolazi drugi nasleđeni problem iz prethodnog sistema koji nije poštovao svojinu. Sistem je nalagao da se mnogi objekti, izgrađeni bilo čijim finansiranjem, registruju kao državna svojina. A pravna je struka odredila čudno, da se takvi objekti, koji ostaju u državnoj svojini, daju samo na trajno korišćenje nekom drugom subjektu, makar ih on i izgradio. Tako su izgrađene zgrade banja u državnoj svojini sad presudama postale svojina Fonda, ali ih i dalje u poslovnim knjigama vodi kao svoje neko preduzeće, koje je u državnoj svojini ili je i privatizovano. Osim toga, Fond nije finansirao samo građevinu nego i druge potrebe da banja proradi. A sa druge strane, lošim poslovanjem većine banja je i građevina dospela u potrebu velike rekonstrukcije i opravke. Dakle, u ponekom preduzeću je manje važna svojina zgrade od svojine na kapitalu njenog korisnika, pa treba nastaviti sa traganjem kako da se na najbolji način korist vrati Fondu.

Treba da se ozbiljno raspravlja o ukupnoj imovini preduzeća finansiranih nekad od penzijskih doprinosa i priznavanju nekadašnje kapitalizacije fondova. Vraćena imovina se može ukapitalisati, može se od prodaje dobiti novac ili se imovina dati u zakup. U svakom slučaju se tako povećava imovina odnosno prihodi Fonda i doprinosi njegovoj kapitalizaciji i stabilizaciji finansiranja. Ali da bi se penzijsko osiguranje održalo, mora se čvrsto utemeljiti Fond kao osiguravač. A problem je što Fond nije u funkciji tog osiguranja dok god njim upravlja direktno izvršna vlast. Na zvaničnom sajtu Republičkog fonda za penzijsko osiguranje pogrešno piše da „Fondom upravljaju predstavnici osiguranika, poslodavaca i korisnika prava“, te tu grešku treba što pre ispraviti. Njim upravljaju ministarstva.

Od sedam članova njegovog Nadzornog odbora, većinu od četiri člana predlažu ministarstva, jedan je ispred poslodavaca, jedan je ispred osiguranika i jedan ispred penzionera. Takav fond je u rukama Izvršne vlasti, koja imenuje i njegovog direktora. Da bi se očuvao penzijski sistem osiguranja, Fondom moraju upravljati osiguranici koji uplaćuju doprinose i penzioneri. Odnos Fonda sa budžetom treba biti odnos fonda i Ministarstva finansija odnosno Vlade. Bez toga ostaće interes i delanje ministarstava da Fond i prestane postojati, da se poništi penzijsko osiguranje, te da se iz budžeta koliko pretekne dodeljuje penzionerima za njihove penzije, a da se poslodavcima i osiguranicima nameće plaćanje doprinosa po potrebi budžeta.

Nekorisna je podela plaćanja doprinosa za penzijsko osiguranje između poslodavaca i osiguranika pošto je i to plaćanje samo deo ukupnog odnosa između zaposlenog i njegovog poslodavca. Osim toga, penzijski fond treba da tereti samo isplata osigurane starosne, invalidske i porodične penzije. Sve ostale isplate treba isključiti iz penzijskog osiguranja i vratiti ih u socijalnu zaštitu gde im je i mesto.

Neophodno je penzijsko osiguranje dobro regulisati na održivi način i u skladu sa tim urediti i plaćanje doprinosa kako bi se povratilo poverenje u taj sistem, što bi i poboljšalo naplatu osiguranja. Ali i obratno, ako se to ne uradi, nastaviće se i urušavanje čitavog penzijskog osiguranja, te će se svi penzioneri pretvoriti u socijalne slučajeve kojima se od izvršne vlasti arbitrarno plaća za njihovo preživljavanje, a što nije dobro ni za stvaranje uspešne nacionalne ekonomije.

Danas se za penzije plaća doprinos od 26 posto od zarada, dok se zarade opterećuju sa još 10 posto poreza. Porez na zarade je smanjivan i povećavan je porez na potrošnju, ne samo kod nas nego i u svetu. Mogao bi se i čitavi porez pretvoriti u doprinos za penzije, što bi uz pomenuto isključivanje iz obaveze Fonda za brojne socijalne izdatke, moglo uravnotežiti prihode i rashode Fonda, dok bi vraćanje u njegovu imovinu svega onoga što je on i finansirao, moglo izvršiti i njegovo kapitalisanje. Tako bi se obnovilo i poverenje u penzijsko osiguranje i osnažio priliv doprinosa. A nažalost, sadašnja događanja idu u potpuno suprotnom pravcu.

Sadašnje (ne)funkcionisanje penzijskog osiguranja

Milion i sedamsto hiljada penzionera su, uz nezaposlene, najugroženiji deo društva. Pritisli su ih zdravstveni problemi, a i zdravstveni sistem škripi. Mnogi i potomke treba da pomažu finansijski. A dažbine i cene rastu. A ipak su baš oni izabrani za udarnu vojsku za stabilizaciju državnog budžeta. Oni ne mogu štrajkovati, pa se u propala državna preduzeća baca novac, a penzioneri trpe. Prolazi u Zakonu o budžetskom sistemu pre dve godine „princip odgovornog fiskalnog upravljanja“, za čije utemeljenje je određeno da bude „učešće penzija u bruto domaćem proizvodu (BDP) do 11 odsto“. Ko i kako to i lako odredi?

Sledi varljivi Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, koji je primenjen od novembra 2014. godine. A ne radi se ni o isplati, ni o privremenosti, nego o oduzimanju nekim penzionerima dobrog dela zakonom utvrđene penzije. Od mesečne penzije u iznosu od 25.000 do 40.000 dinara oduzima se 22 posto od iznosa preko 25.000 dinara, a od mesečne penzije iznad 40.000 dinara oduzima se 3.300 dinara i još 25 posto od iznosa preko 40.000 dinara. Prevaran je samo naslov zakona, jer u njegovom tekstu je upisano obratno da „isplate penzija izvršene u skladu sa“ tim „zakonom smatraju se konačnim“. A kako je i Skupština pod kontrolom izvršene vlasti, ne samo da takvi zakoni lako prolaze, nego i Ustavni sud omogućava da po jednom zakonu svaki penzioner stekne penziju po rešenju, koje neki mogu samo da urame, jer im drugi zakon, ostavljajući za utehu neizmenjen i prvi, oduzme dobar deo njihove imovine po osnovu stečene penzije, za tako veliki cilj stabilizacije javnih finansija. A oni koji tako odlučuju manje su darežljivi za taj opšti cilj, a ovakvim postupanjem sa penzijskim osiguranjem samo se ono ruinira. A posvađanost dva zakona urušava i temelje čitavog pravnog sistema.

Nedavno se nastavi zbunjivanje penzionera, kad gospodin Milan Krkobabić, popularišući njegov PUPS među penzionerima, jer će mu verovatno i iduće (2017. – prim. Penzin) godine trebati glasači, izjavi da će se dobro zapamtiti svih 100 miliona evra koje su neki penzioneri dali za stabilizaciju javnih finansija. On će se postarati da se jednom sve to „privremeno“ uzeto njima i vratiti. Pre poslednjih izbora je on čak izjavio da će se ukinuti penzije ako ne pobedi koalicija u kojoj je njegova stranka. Očito se obećanja isplate jer je svet zakoračio u „posleistinsko“ društvo, a mi možemo i biti bolji od sveta u ponečemu.

Rušenje penzijskog osiguranja nastavlja Zakon o budžetskom sistemu, praveći izuzetak sa nepoštovanjem pomenute inače olako određene granice penzija do 11 posto BDP, te odobrava izuzetno da se u 2016. godini penzije „mogu povećati za 1,25%“. Ali i to opet nije za svakog penzionera. Vlada je to preinačila tajnim zaključkom u povećanje iznosa iz rešenja o penziji. Ona je odredila da se i na to povećanje primenjuje pomenuto oduzimanje nekim penzionerima dobrog dela penzije. Tako su stvarno dobili to zakonom propisano povećanje penzije od 1,25% samo oni koji sa tim povećanjem imaju penziju do 25.000 dinara mesečno i kojima penzija nije umanjivana. Svi ostali su stvarno dobili manje povećanje.

Ali je još gore što i Fond koji isplaćuje penzije sakriva taj tajni zaključak Vlade. Po žalbi na takvo postupanje fonda, Poverenik je Fondu naložio 16.12.2016. godine da otkrije taj zaključak u roku od tri dana, ali u vreme pisanja ovog teksta, Fond to još nije uradio. Tako penzioner ne zna zašto dobija iznos penzije drugačiji od rešenja o penziji i drukčije od odredbe zakona koji mu je dostupan. Tako je i sprečen i od ikakvog pravnog leka protiv bilo koga. A da i ne pominjemo kakav je onda odnos penzionera i tako postupajućeg Fonda i koliko se topi i interes plaćanja doprinosa za penziju.

Ali ipak izgleda ima i sporadičnog malog uticaja javnosti na izvršnu vlast. Paralelno sa propisivanjem da se penzije umanjuju dok ne siđu na 11% BDP, propisano je i da „plate opšteg nivoa države u BDP budu do 7%“. Ministar finansija pomenu da je sa MMF-om dogovoreno da se granica od 7 posto poveća na 8 posto za plate u javnom sektoru. Ali u Zakonu o budžetskom sistemu te izmene nema, što naravno ne znači da se praktično neće i dalje više usporavati penzije od plata u javnom sektoru. Prve će „rasti“ manje od poskupljenja, a druge više i nominalno i realno. A samo vezivanje ukupne isplate penzija za BDP je odvajanje od koncepta penzijskog osiguranja.

Potpuno ignorisanje penzijskog osiguranja je isplata svim penzionerima jednokratno po 5.000 dinara, što je rashod fonda od 8,5 milijardi dinara. Fond ne odgovara penzionerima na pismene zahteve ni šta je ovih 5.000 dinara koje dobijaju. Rešenja ostaju nepromenjena, nema zakona o tome. Fond odgovara nemušto da su „penzioneri podneli jedan od najvećih tereta fiskalne konsolidacije“, a da je i ta isplata prema novom tajnom zaključku Vlade, koji oni opet nisu spremni otkriti. Čeka se, po žalbi, odluka Poverenika za informacije od javnog značaja da naredi da se dozna akt kojim je 8,5 milijardi dinara udeljeno penzionerima. A penzioneri sve manje znaju šta dobijaju i koliko su im oduzeli od rešenjem odobrene penzije. Oni kojima je obilato konfiskovana penzija, možda ovim dobijaju i mali povraćaj, a oni kojima i nije smanjivana, očito bivaju plaćeni za podršku vlasti svojim glasovima.

Tek kad se dozna tajni zaključak Vlade znaće se i šta je 1,7 milion penzionera dobilo, a do tada strada i elementarna transparentnost rada izvršne vlasti. Verovatno će isplaćenih 8,5 milijardi dinara Fond proknjižiti pogrešno kao penzije i tako statistika pokazati veći prosek penzije i zasjeniti oduzete delove penzija. Članovi nadzornog odbora Fonda moraju sporiti da fond isplaćuje novce bez objavljivanja akta o tome, što valjda nijedan zakon ne dozvoljava. Tako se ide u arbitrarno plaćanje penzija i nepoštovanje ostvarenih prava. Sve čudnija događanja ruše koncept penzijskog osiguranja i nanose samo štetu. Zato je važno da se penzioneri i osiguranici koji plaćaju doprinose ujedine i čvrsto stanu iza očuvanja penzijskog osiguranja, preuzimanjem upravljanja Fondom i učvršćivanjem Fonda i sistema penzijskog osiguranja, kao dela ukupnog funkcionisanja prava u Srbiji.

Dr Milan R. Kovačević,
Konsultant za strana ulaganja


Zaključke sa sednice socijalno-ekonomskog saveta Udruženja sindikata penzionera Srbije održane 7. 12. 2016. godine u Beogradu možete pročitati u članku: USPS: Problemi privatizacije objekata u vlasništvu PIO fonda u banjama Srbije

Na osnovu ovih zaključaka, Udruženje sindikata penzionera Srbije uputilo je tri svoja zahteva svim nadležnim organima, institucijama i medijima. Njih možete pročitati u članku: Zahtev USPS Vladi Srbije da odustane od privatizacije banja i rehabilitacionih centara

Delovi izlaganja drugih učesnika Okruglog stola:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *