Kako sačuvati PIO fond?

Kako sačuvati PIO fond?

Udruženje sindikata penzionera Srbije (USPS) organizovalo je okrugli sto na temu: „Problem privatizacije kapaciteta u banjama i širi aspekti razumevanja penzionog fonda kao investicionog fonda“. Portal Penzin prenosi delove izlaganja učesnika Okruglog stola.

Penzioni sistem u Srbiji je u teškom položaju, odnos penzionera i radnika je 1:1, vrlo nepovljan! Međutim, mnogi greše, taj odnos ekspresno brzo može stići do 2:1 u korist radnika. Država sve čini da ostane 1:1. PIO fond trenutno ima dotaciju iz budžeta 36 odsto. Šta znači dotacija? Država svakog meseca dotira Fond da bi bilo dovoljno novca za penzije. Kako nema dovoljno budžetskih prihoda, mora da se zadužuje. Čim se zadužuje, vrlo brzo će doći vreme da neće biti u mogućnosti da vraća kredite, moraće da prodaje svoje resurse kako bi servisirala dugove: na prvom mestu EPS, posle sve ostalo.

Odavno sam, još pre pet godina, obrazložio matematiku kako će PIO fond biti mnogo puniji, kako će se odnos radnika i penzionera promeniti na bolje, kako već čuvenih 700 hiljada radnika sa rada na crno uvesti u legalne tokove. Nedavno sam objavio tekst („Smanjenje opterećenje zarada za 20% – moguće ili nemoguće“ – Koreni) u kome detaljno obrazlažem kako da se opterećenje zarada snizi za trećinu. Matematički dokazujem da će smanjenjem opterećenja, prevođenjem svih radnika sa rada na crno u legalan rad, budžetski prihodi (PIO, Zdravstvo, Nezaposlenost, Porez na zarade) biti veći za 30 odsto!!!

Neverovatno je da većina stručnjaka (iako mnogi nikada nisu bili u materiji poreskih prihoda) tvrdi da svako smanjenje opterećenja zarada za sobom povlači povećanje drugih poreza (na imovinu, PDV). To su potpuno pogrešni zaključci koji u potpunosti zanemaruju činjenice obrazložene u već navedenom tekstu.

Na skupštinskom zasedanju, raspravi o budžetu za 2017. godinu, ministar Vujović je izgovorio jedan strašan podatak:

„750 hiljada radnika prima minimalnu zaradu. Procena je da 250 hiljada činjenično prima najnižu zaradu, ostali dobijaju razliku u gotovini i bez plaćenih doprinosa.“

Radnici o kojima priča ministar zaposleni su u privatnom sektoru. Minimalna zarada je oko 22 hiljade dinara. Ministarstvo finansija za septembar mesec objavilo je prosečnu neto zaradu na nivou Republike u visini od 50 hiljada dinara. Ako znamo da na platnom spisku države ima oko 750 hiljada radnika (javna služba 500 hiljada radnika, javna preduzeća 250 hiljada radnika), da bi prosek bio 50 hiljada u septembru, radnici u vanprivredi moraju ostvariti prosečnu neto zaradu 78 hiljada dinara. Ako se prosečna plata iz septembra ostvari tokom cele 2017. godine, kada se izvrši obračun doprinosa na zarade za svih 1,7 miliona radnika, PIO fond će se puniti iz bruto plata radnika zaposlenih u državnioj službi ukupno 69 odsto, svega 31 odsto iz realnog sektora!!!

To je katastrofa, realna predviđanja su da za dve godine PIO fond neće postojati.

NAPOMENA:

Prevođenjem svih radnika sa crnog rada u legalan rad garantuje se stabilno punjenje PIO fonda, dostojanstven rad radnika, svi će biti prijavljeni, „sutra“ će svi čekati punu penziju, do sada stvorene rupe u stažu se ne mogu nadoknaditi.

Još jedna zabluda godinama opstaje: „Oduvek“ se govorilo da za jednog penzionera mora da radi četiri radnika! Da li je to tačno, pokazaće sledeći primer:

Prosečna neto plata u 2017. godine će biti 50 hiljada dinara, 70 hiljada bruto, jeste realna procena. Doprinos PIO je 26 odsto, što znači da će za godinu dana naplata u Fondu biti 371,28 mlrd. din. (1,7 mil.din. * br.zar.radnik 70.000,00 din.* 26% doprinos PIO * 12 mes).

Potrebni prihodi za 1,7 mil. penzionera, sa prosečnom penzijom od 24 hiljada dinara iznose 490 mlrd. din.

Kao što se vidi iz prethodnih obračuna, prihod dostiže 371 mlrd.din, potrebna sredstva za isplatu penzije su 490 mlrd. din, što govori da 1,31 radnik treba da radi za jednog penzionera, ili treba još zaposliti 527 hiljada novih radnika (deo od 700 hiljada radnika sa rada na crno) sa prosečnom neto zaradom od 50 hiljada dinara. Takođe je potrebno dodatno izračunati na godišnjem nivou sve troškove zaposlenih radnika u PIO fondu, prevođenjem preostalih 173 hilj. radnika sa rada na crno (700 hilj.-527 hilj.) verovatno bi bilo sasvim dovoljno sredstava i za troškove funkcionisanja Fonda.

Sve prethodno napisano je jedini način opstanka PIO fonda, u suprotnom bankrot je neizbežan.

Dragan Radović, ekonomista


Zaključke sa sednice socijalno-ekonomskog saveta Udruženja sindikata penzionera Srbije održane 7. 12. 2016. godine u Beogradu možete pročitati u članku: USPS: Problemi privatizacije objekata u vlasništvu PIO fonda u banjama Srbije

Na osnovu ovih zaključaka, Udruženje sindikata penzionera Srbije uputilo je tri svoja zahteva svim nadležnim organima, institucijama i medijima. Njih možete pročitati u članku: Zahtev USPS Vladi Srbije da odustane od privatizacije banja i rehabilitacionih centara

Delovi izlaganja drugih učesnika Okruglog stola:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *