Novac od doprinosa se ne vraća

U Srbiji je, za ostvaranje prava na penziju, potrebno da osiguranik ima više od 15 godina radnog staža. Ako ima manje, neće dobiti penziju. Međutim, ni novac od uplaćenih doprinosa se ne vraća.

Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje koji su godinama uplaćivani, a nisu realizovani, odnosno nije stečena penzija, se ne vraćaju. Penzijski sistem ne funkcioniše na taj način. Nijedan radnik koji ima manje od 15 godina staža, neće moći da se penzioniše. Nema, međutim, ni pravo da traži da mu se vrati ijedan dinar od uplaćenih sredstava.

Oni koji su kroz svoje zarade izdvajali u Fond PIO kraće od 15 godina, kada zađu u sedmu deceniju, ne mogu da ostvare ni popuste u hipermarketima, jer nemaju penzioni ček. Ne mogu da koriste ni pogodnost da uz vaučere idu na odmor.

Novac od uplaćenih doprinosa nije moguće vratiti ni u jednoj vrsti osiguranja, kaže Gordana Matković, programski direktor Centra za socijalnu politiku. Jednostavno, osiguranja funkcionišu na taj način.

Kako bi se penzije isplaćivale onima koji su, na primer, uplaćivali doprinose 20 godina? Kolika bi ta penzija bila. Gordana Matković objašnjava da se na mesečnom nivou izdvajaju mnogo niži iznosi od očekivane mesečne penzije. Penzioni čekovi se zatim primaju tokom 30 godina.

“U skoro svim zemljama sa sličnim penzijskim sistemima, kada je u pitanju javno penzijsko osiguranje, postoji minimalni staž od 15 ili 20 godina. Takav slučaj je u Portugaliji, Austriji, Sloveniji, Mađarskoj, Litvaniji, Slovačkoj… U Francuskoj i Americi minimalni staž je 10 godina”, navodi Matković.

“Takva je računica da biste mogli u proseku da primate penziju 15 godina, koja je inače mnogo viša nego doprinosi koji se uplate za isti period. Isto je i u zemljama u regionu.”

Novčana socijalna pomoć za staračka domaćinstva i socijalna penzija

U našim uslovima je najprihvatljivije da se u okviru programa novčane socijalne pomoći (NSP) uvede poseban modul za staračka domaćinstva. Ovo je zaključak istraživanja koja su rađena pre nekoliko godina.

“To su ona domaćinstva u kojima su svi članovi stariji od starosne granice za penzionisanje, odnosno od 65 godina”, objašnjava Matković.

“Takođe bi morali da se relaksiraju i imovinski uslovi, a da se cenzus i iznosi prava povećaju u odnosu na NSP. Starosna granica za ovo pravo bi trebalo da bude nešto viša nego za penziju za tri ili pet godina. Primanja bi trebalo da budu niža u odnosu na minimalnu penziju.”

Gordana Matković naglašava da neka vrsta socijalne penzije koja se ne finansira iz doprinosa postoji i karakteristična je, na primer, za skandinavske zemlje i Australiju. Ova vrsta socijalne penzije je targetirana i dobijaju je oni koji ne ispunjavaju uslove za penzionisanje ili kojima je penzija niska.

Postoje i zemlje koje ne proveravaju dohodak, već ovu pomoć dodeljuju samo na osnovu prebivališta. Takve su Holandija, Novi Zeland i Izrael.

Izvor: Glas javnosti
FotografijaGatis Murnieks za Unsplash