Da li neobični vizuelni simptomi, koji deluju kao problemi sa vidom, mogu da ukažu na postojanje Alchajmerove bolesti? Novoobjavljeno opsežno istraživanje daje potvrdan odgovor na ovo pitanje.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Međunarodni tim naučnika pod vođstvom Kalifornijskog univerziteta u San Francisku sproveo je prvo veliko istraživanje posteriorne kortikalne atrofije.
Posteriorna kortikalna atrofija (PCA) ili Bensonov sindrom je neurodegenerativno stanje. Ovaj degenerativni poremećaj mozga dovodi do postepenog slabljenja vida. Poremećaji vida često se pogrešno dijagnostikuju kao oftalmološki problem što odlaže ili čak sprečava postavljanje prave dijagnoze. Među simptome posteriorne kortikalne atrofije spadaju otežano čitanje, teško određivanje udaljenosti i otežano prepoznavanje ljudi i predmeta.
Ovaj skup vizuelnoprostornih simptoma može se javiti kao prvi simptom Alchajmerove bolesti. Ovakvi simptomi se pojavljuju kod oko 10 odsto slučajeva Alchajmerove bolesti.
Istraživanje
Istraživanje je obuhvatilo podatke o više od 1.000 pacijenata iz 36 mesta u 16 država. Objavljeno je u časopisu Lancet Neurology, januara 2024.
Posteriorna kortikalna atrofija u velikoj većini slučajeva može da predvidi Alchajmerovu bolest. Oko 94 odsto pacijenata sa PCA imali su patologiju Alchajmerove bolesti, a preostalih 6 odsto je patilo od stanja kao što su demencija sa Levijevim telima i frontotemporalne lobarne degeneracije. Nasuprot tome, druga istraživanja pokazuju da u 70 odsto slučajeva osobe sa gubitkom pamćenja imaju Alchajmerovu bolest.
Osobe sa PCA imaju problema sa procenjivanjem udaljenosti, razlikovanjem pokretnih i nepokretnih predmeta, kao i sa izvršavanjem zadataka kao što su pisanje i podizanja ispuštenog predmeta. Ovo se dešava iako su rezultati pregleda očiju osoba sa PCA dobri.
U ranoj fazi, većina osoba sa PCA ima normalnu kogniciju. Međutim, u trenutku prve dijagnostičke posete, do koje dolazi u proseku 3,8 godina nakon prvih simptoma, primetna je blaga ili umerena demencija sa problemima pamćenja, izvršne funkcije, ponašanja, kao i govora i jezika.
U trenutku postavljanja dijagnoze, 61 odsto pacijenata je pokazivalo konstruktivnu dispraksiju. Konstruktivna dispraksija se odlikuje teškoćama u orijentaciji na papiru, nesposobnošću kopiranja ili konstrukcije osnovnih dijagrama ili figura.
Nedostatak percepcije prostora postojao je kod 49 odsto pacijenata. Njega karakteriše teškoća u prepoznavanju mesta na kome se nalazi ono što su videli nečega što su videli
Simultanagnoziju je imalo 48 odsto njih. To je nesposobnost istovremenog prepoznavanja više od jednog detalja u okruženju.
Pored ovoga, 47 odsto se suočavalo sa novim izazovima u osnovnim matematičkim radnjama, a 43 odsto u čitanju.
Značaj prepoznavanja osoba sa posteriornom kortikalnom atrofijom
Marijan Šaplo, jedna od naučnika koji su radili na istraživanju, smatra da moramo biti svesniji postojanja PCA kako bi već broj lekara mogao da ukaže na ovo oboljenje kad ono postoji.
Većina pacijenata poseti optometristu kad počnu da doživljavaju vizuelne simptome, Njih možda upute kod oftalmologa, ali bi i ovaj specijalista mogao da ne prepozna PCA.
Simptomi PCA počinju u proseku sa 59 godina. Ovo je nekoliko godina manje nego kod tipične Alchajmerove bolesti. To je još jedan razlog zašto je manje verovatno da će pacijenti sa PCA biti dijagnostikovani.
Rano prepoznavanje PCA može imati značajne implikacije u lečenje Alchajmerove bolesti. Nivoi amiloida i tau proteina koji su identifikovani u likvoru i snimcima, kao i u podacima autopsije, odgovaraju nivoima u tipičnim slučajevima Alchajmerove bolesti.
Zbog toga pacijenti sa PCA mogu biti kandidati za antiamiloidne terapije kao i antitau terapije. Za ove terapije se smatra da su efikasnije u najranijim fazama bolesti.
Pacijenti sa PCA imaju veću tau patologiju u posteriornim delovima mozga u odnosu na pacijente sa drugim simptomima Alchajmerove bolesti. Ove moždane regije su uključene u procesuiranje vizuelnoprostornih informacija, Zbog toga bi mogli biti pogodniji za antitau terapije.
Ovi pacijenti obično nisu uključeni u ispitivanja, pošto su ona obično usredsređena na pacijente koji imaju Alchajmerovu bolest praćenu amnezijom i niske rezultate u testovima pamćenja.
Bolje razumevanje PCA je bitno za unapređenje brige o pacijentima i razumevanje procesa koji pokreću Alchajmerovu bolest. Važno je da lekari nauče da prepoznaju taj sindrom kako bi pacijenti dobili tačnu dijagnozu i lečenje.
Sa naučne tačke gledišta, moramo da saznamo zašto Alchajmerova bolest posebno pogađa vizuelne, a ne memorijske oblasti mozga. Istraživanje je otkrilo da 60 odsto osoba sa posteriornom kortikalnom atrofijom čine žene. Zašto su žene podložnije jeste značajno pitanje za naredna istraživanja.
Izvor: EurekAlert