Od 1. januara 2015. godine u Nemačkoj je stupio na snagu zakon koji propisuje minimnu cenu rada od 8,50 evra – dnevnica od 8 sati za 68 evra, 20-23 radna dana za mesečnu platu od 1.360 do 1.560 evra.
Ova cena rada važi za sve zaposlene starije od 18 godina, osim za one koji su na plaćenoj praksi tokom školovanja ili još nemaju šest meseci otakako su na novom radnom mestu.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Na zapadu Nemačke oko 14,6 odsto ljudi zarađuje manje od 8,50 evra po satu, dok je taj procenat na istoku znatno veći – 26,5 odsto.
U Udruženju poslodavaca Nemačke smatraju da se uvođenjem minimalca država prvi put „opasno meša u dosadašnje tarifne pregovore“, mada su i drugi kritičari uvereni su da će pravila o minimalnoj zaradi dodatno otežati potragu za poslom, onima koji su najviše i ugroženi, a to su nedovoljno kvalifikovani radnici.
Stručnjak za tržište rada i saradnik Univerziteta Humbolt u Berlinu Mihael Burda kaže da su u poslednjih 10 godina investicije u Nemačkoj opale, a da se istovremeno privredni rast povećavao.
„Objašnjenje bi moglo biti – radna snaga je postala jeftina. Kada je rad jeftin, onda se to iskoristi za stvaranje novih radnih mesta, ali negativna strana je to što se investicije smanjuju, pa ispašta produktivnost“, kaže Burda.
Luksemburg je 1944. godine prvi u EU uveo pravila o minimalnim primanjima, pa je minimalac u toj zemlji i danas najveći – 11,10 evra na sat, javlja Srna a prenosi Blic.