Pijace u Srbiji obrnu 230 miliona evra godišnje

Pijace u Srbiji obrnu 230 miliona evra godišnje

Na 410 pijaca sa više od 60.000 tezgi – zelenih, mešovitih, robnih, kvantaških, mlečnih, stočnih, godišnje se ostvari promet od 28 milijardi dinara, tj. oko 230 miliona evra.

Samo na 139 zelene pijace godišnji obrt je oko sedam milijardi dinara (oko 58 miliona evra). To tvrdi autor knjige „Upravljanje transformacijom pijaca“ Nebojša Batalović:

„U Srbiji, u 166 naselja, ima 143 Pijačne uprave i 410 pijaca i na njima radi 80.000 ljudi, a snabdevaju 67 odsto stanovništva. U ukupnom prometu i otkupu poljoprivrednih proizvoda u Srbiji pijace učestvuju sa oko 20 odsto“, rekao je Batalović, koji je i bivši predsednik Odbora Privredne komore Srbije za komunalne delatnosti i pijace.

Pijačne uprave, samo na osnovu poreza na dodatnu vrednost u budžet države godišnje uplate 600 miliona dinara, tvrdi on.

„Niko tačno ne zna“ koliko je ljudi direktno vezano za pijacu, ako se uzmu u obzir proizvođači, prerada, prevoz, ali je sigurno da pijace pružaju egzistenciju zavidnom broju ljudi.

On tvrdi da na pijacama u Srbiji građani troše 70 odsto kućnog budžeta, a oko 95 odsto ukupne ponude na pijačnim tezgama čini individualni sektor, u čemu poljoprivrednici učestvuju sa 70 odsto.

U Srbiji je više od 90 odsto poljoprivrednih proizvođača koji proizvode na površinama manjim od 30 hektara, proizvodnja poslednjih godina specijalizuje se i sve je veća u staklenicima i plastenicima, tako da se na pijacama menja odnos ponude i potražnje.

„O ukidanju pijaca niko u Evropi ne razmišlja. Naprotiv, rade intenzivno na njihovom razvoju, pre svega veletržnica na kojima se snabdevaju i hipermarketi. Pijace su jedino mesto gde tržišni mehanizmi funkcionišu bez ograničenja i gde se cene slobodno formiraju. Privatizacijom pijaca obezbeđuje se smanjivanje direktnih uticaja državnih intervencija, ali one, i u izmenjenim uslovima neće imati alternativu jer su, pre svega, fleksibilni tržišni instituti.“

Naše kvantaške pijace, sve više su slične veletržnicama u svetu, kao centrima prodaje na veliko, smatra Batalović:

– Najjača i najorganizovanija je Kvantaška pijaca u Srbiji u Beogradu, da posluje u okviru Gradske pijace, locirana u Surčinu.  Iako nema sve atribute Veletržnice, ova pijaca je član Svetske organizacije Veletržnica.

Prodavci na ovoj pijaci su 35 odsto iz Beograda, a 65 odsto dolaze iz drugih mesta Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, dok veletrgovci uglavnom robu dovoze iz Makedonije i Grčke.

Batalović napominje da na Kvantaškoj pijaci u Beogradu najviše kupuju prekupci i to više od 38 odsto, radi dalje prodaje u drugim mestima u Srbiji ili drugim državama. Posle beogradske, druga po veličini Kvantaška pijaca u Srbiji je u Nišu, javlja Tanjug.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *