Ko ima bolju memoriju: mlad čovek koji zna malo i sve to pamti ili star čovek koji je mnogo naučio i zaboravio nešto od toga?
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Mihael Ramskar, nemački lingvista, pročitao je u jednom naučnom radu da kognitivne sposobnosti slabe nakon 45. godine. I sam u tim godinama, razmišljao je kako to nema logike jer su oni koje je smatrao intelektualno jakim, uglavnom ljudi stariji od njega.
Ovom lingvisti naročito je bila neobična konstatacija u tom radu da i vokabular opada nakon 45. Istraživači su merili brzinu kojom ljudi pamte reči, a da nisu, objašnjava, ni uzeli u obzir količinu reči koju jedna osoba skladišti u svom umu. To ga je podstaklo na razmišljanje ko ima bolju memoriju: mlad čovek koji zna malo i sve to pamti ili star čovek koji je mnogo naučio i zaboravio nešto od toga?
Mnogi testovi memorije traže da se zapamti i reprodukuje lista pojmova. Ne obraća se pažnja na veličinu i sadržaj sećanja ispitanika. Ramskar je zato napravio kompjuterske modele koji su simulirali mlade i stare mozgove. Oba modela napunio je informacijama, s tim što je više informacija stavio u stari „mozak„. Zabeležio je sasvim malu usporenost kod modela koji predstavlja mozak starih. To je i očekivao jer su pretraživali veću količinu informacija u potrazi za traženim odgovorom.
Brisanje suvišnih podataka
Denis Park iz američkog Centra za vitalnu dugovečnost (Center for Vital Longevity) kaže da dok starimo, mi uvećavamo znanje, imamo veći vokabular i znamo više o svetu oko nas. „Postoji razlog zašto svetom ne vladaju 20-godišnjaci“, njene su reči.
Smatra da je Ramskarov rad važan, ali napominje da mozak sa godinama slabi, baš kao i ceo organizam. Tako da mozak starijih nije sporiji samo zbog obilja podataka, već i jednostavno, zbog procesa starenja. Ali stari, kaže, kompenzuju svoju slabiju memoriju većim uskladištenim znanjem.
Suzan Brink, novinarka časopisa National Geographic, smatra da bi bilo divno kada bismo mogli da uradimo isto što i Šerlok Holms, koji je na Votsonove reči da se Zemlja okreće oko Sunca, odbacio tu informaciju kao nedostojnu skladišnog prostora: „Ne sumnjajte, dođe vreme kada za svaki dodatak postojećem znanju, zaboravite nešto što ste znali pre“.