Prof. Ivošević o Zakonu o privremenom uređivanju načina isplate penzija

Zoran Ivošević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i prvi predsednik Društva sudija Srbije, za današnju Politiku (5. decembar 2014) piše tekst koji neizmenjen, u celini prenosimo.

Penzije: nemoguća misija surogat zakona

Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija usvojen je, po hitnom postupku, na sednici Narodne skupštine 26. oktobra 2014. godine. Narednog dana je objavljen. Dan kasnije je stupio na snagu.Primena Zakona otpočinje od isplate penzija za novembar, što je u članu 1. izričito određeno. Kraj primene je u magli, a pošto ona skriva i tajnu njegove privremenosti, moguće je da taji i podvalu. Slutnju o njoj podstiče podvala koja se već jasno vidi. Naziv zakona najavljuje da njegove odredbe uređuju tehniku „načina isplate penzija“. Međutim, ako se, makar i ovlaš, pročitaju njegovi članovi 2. i 3, postaje jasno da je zakon ovom bezazlenom frazom doveo u pitanje samu supstancu Ustavom zajemčenog prava na penziju. A evo, i zašto:

1) Prema članu 70. Ustava, penzijsko osiguranje se uređuje zakonom, a staranje o ekonomskoj snazi penzionera je obaveza države.

Sistem penzijskog osiguranja uređuje Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. To je, sa stanovišta člana 97. tačka 8. Ustava, jedini merodavan zakon kojim se mogu uređivati prava korisnika penzija. Zato i spada u kategoriju sistemskih zakona. Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija nema taj kapacitet, pa ne može da uređuje ono što spada u materiju sistemskog zakona. Taj surogat zakon se ipak upustio u „nemoguću misiju”, a pošto ga predsednik Republike nije zaustavio, izazvao je pravni poremećaj u penzijskom sistemu, jer su odredbe surogat zakona blokirale primenu još uvek važećih odredaba sistemskog zakona.

Pošto država Srbija ima ustavnu obavezu da štiti ekonomsku sigurnost zatečenih i budućih penzionera, pojava surogat zakona prava je prilika da se mehanizam kontrole ustavnosti zakona pokrene. Ključ za njegovo pokretanje u rukama je Ustavnog suda, kojem su takve inicijative već pristigle.

2) Odredbom člana 20. stav 2. Ustava predviđeno je da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati. Ovaj ustavni princip odnosi se i na penzijsko osiguranje iz člana 70. Ustava, jer i ono pripada korpusu ljudskih prava koji je uređen odredbama čl. 27-74. Ustava.

U teoriji postoji shvatanje da se zabrana smanjivanja dostignutog nivoa ljudskih prava ne odnosi na socijalno-ekonomsku oblast, već samo na građanska i politička prava. Ali, pošto Ustavni sud ne sudi na osnovu teorijskih shvatanja, već ustavnih normi koje se jednako odnose prema svim generacijama ljudskih prava, van sumnje je da se ova zabrana odnosi i na generaciju socijalno-ekonomskih prava.

3) Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija je, naime, u sukobu sa Evropskom socijalnom poveljom, ratifikovanom 2009. godine, čije odredbe su, na osnovu člana 16. stav 2. Ustava, postale sastavni deo našeg unutrašnjeg pravnog poretka. Prema članu 12. tač. 1-3. ove povelje, Srbija je dužna da svoj sistem socijalne sigurnosti održava na zadovoljavajućem nivou i da ga postepeno podiže na viši nivo. Pošto surogat zakon smanjivanjem penzija urušava socijalnu sigurnost korisnika penzije, on nije u skladu ni sa ovim međunarodnim ugovorom. Taj nesklad je, ujedno, i povreda odredbe člana 194. stav 5. Ustava koja određuje da zakon ne sme biti u suprotnosti ne samo sa Ustavom nego i sa ratifikovanim međunarodnim ugovorom. Otuda se ustavnost zakona ispituje i sa stanovišta potvrđenih međunarodnih ugovora.

4) Penzije i plate imaju zajedničko poreklo u radu. Rad je i zajednički osnov za njihovo ostvarivanje, ali u kontekstu demografske solidarnosti različitih generacija. Matrica te solidarnosti je u sledećem: sadašnja radno-aktivna generacija radi i za generaciju koja je navršila radni vek, kako bi, kad njeno vreme rada istekne, naredna radno-aktivna generacija radila i za nju. Rad ranije, sadašnje i buduće generacije povezuju doprinosi koje svaka generacija, dok radi, izdvaja iz svojih primanja za javne fondove iz čijih sredstava se isplaćuju penzije.

Zbog ove sudbinske povezanosti različitih generacija u sferi rada, država nije mogla da primeni različite mere finansijske konsolidacije. A primenila ih je. Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, umanjuje penzije u zavisnosti od njihove visine – dakle, progresivno. Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, umanjuje plate za 10 odsto od njihove osnovice, nezavisno od njene visine – dakle, linearno. Razlike u načinu smanjivanja prinadležnosti penzionera i zaposlenih predstavljaju neposrednu diskriminaciju, a ona je članom 21. stav 2. Ustava zabranjena.

1 komentar

  • Zakon o smanjenju penzija počev od penzije za Novembar 2014. godine nazvan je „Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija „. Prema terminologiji koju koristi PIO fond, koja je po mom mi[ljenju jedino logi;na i ispravna, način isplate penzija nema nikakve veze sa visinom – iznosom penzije koja se isplaćuje na jedan od sledećih načina;
    „Isplata penzija
    Penzije i novčane naknade iz penzijskog i invalidskog osiguranja isplaćuju se na
    jedan od sledećih načina:
    na kućnu adresu korisnika /primaoca/ putem naloga za isplatu, pri čemu troškove
    dostave na kućnu adresu snosi korisnik;

    na tekući račun korisnika /primaoca/ otvoren kod poslovne banke, uz troškove
    koje snosi korisnik, a u skladu sa poslovnom politikom banke;

    ■ na račun ustanove u kojoj je korisnik penzije ili novčane naknade smešten;
    na devizni račun korisnika /primaoca/ otvoren u državi u kojoj korisnik ima prebivalište, uz troškove koje snosi korisnik, a u
    skladu sa poslovnom politikom banke.“

    Da li je ova terminološka nepreciznost u nazivu ovog tzv. Zakona namerna ili slučajna? Može li se tzv. Zakonom o privremenom usklađivanju načina isplate penzija utvrđivati i visina – iznos penzije koji će se privremeno pojedinim korisnicima penzije isplaćivati?

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *