Kolona saksonskih vladara na konjima (Fürstenzug) jedan je od simbola Drezdena na Labi. Ovaj veliki mural oslikan je 1876. godine kao proslava 800-godišnjice dinastije Vetin (Wettin), koja je vekovima vladala Saksonijom.
Чланак
Категорија: <span>Svet</span>
Чланак
Vrt palate Valenštajn u Pragu
Atrijumski vrt palate Valenštajn na Maloj strani u Pragu, na levoj obali Vltave, nastao je u prvoj polovini 17. veka, kada i palata koja ga okružuje.
Чланак
Zid od veštačkih stalaktita u vrtu Valenštajn u Pragu
Južni obod Valenštajnskog vrta u istoimenoj palati karakteriše veliki tamnosivi zid od veštačkih stalaktita kao vidljivi deo „italijanske pećine“ koja se takođe nalazi u okviru zamka.
Чланак
Barokna palata Cvinger u Drezdenu
Palata Cvinger (Zwinger), centralni je spomenik arhitekture starog centra u Drezdenu koji je porušen u bombardovanju u februaru 1945. godine i obnovljen od kraja 20. veka nakon ujedinjenja Nemačke.
Чланак
Nimfaneumi – „pećinski oltari“ posvećeni nimfama
Pored Rampartovog paviljona u obnovljenoj palati Cvinger u Drezdenu smeštena je jedna od najlepših baroknih fontana u Nemačkoj i je jedan od najpoznatijih evropskih nimfaneuma (Nymphaneum, Nymphenbad) – fontana posvećenih nimfama.
Чланак
Folksvagenova fabrika automobila u Drezdenu
U Drezdenu se nalazi zanimljiva fabrika u kojoj se proizvodi automobil Faeton (Phaeton) poznatog nemačkog proizvođača Folksvagen (Volkswagen).
Чланак
Svinjska kolenica na praški način
Svinjska kolenica je dobro poznata mesna poslastica i u Srbiji, ali u Pragu ona je promovisana kao specijalitet kuće (vepřové koleno) u brojnim restoranima sa nacionalnim kuhinjom i poznatim češkim točenim pivom.
Чланак
Kada je pivo simbol države, priča ima i nastavak
David Černi (David Černý), češki skulptor rođen 1967. godine, jedna je od najpoznatijih ličnosti u Češkoj poslednjih godina, kao umetnik koji ima veliki uticaj na javno mnjenje u toj državi EU.
Чланак
Semper opera u Drezdenu
Semper opera (Semperoper) je jedna od „najmlađih“ građevina u centru starog jezgra Drezdena, sagrađena 1841. godine prema nacrtima arhitekte po kome je i dobila ime – Gotfridu Semperu (Gottfried Semper).
Чланак
Rozeta katedrale Svetog Vida na Hradčanima
Rozetu na katedrali osmislio je František Kisela (Frantisek Kysela) od 1925. do 1927. godine.