Magazin Godine Zdravlje

Kosti čoveka slabe od lenjosti

U poređenju sa drugim primatima, i našim precima, savremeni čovek ima lakši skelet. Naučnici pretpostavljaju da je razlog to što smo se ulenjili…

Biološki antropolog Habiba Chirchir i njene kolege iz nacionalnog muzeja Smitsonijan, ispitivali su kosti različitih primata, uključujući i ljude.

Ispostavilo se da su ljudske kosti, u delu ka zglobovima gde je struktura sunđerasta, daleko manje gustine u odnosu na kosti šimpanzi i orangutana.

Sledeći korak istraživanja bio je pregled fosilnih ostataka. Pretpostavka je bila da je do promene došlo pre nekoliko miliona godina. Međutim, ispostavilo se da je ova novina mnogo mlađa.

Laganije kosti ne pojavljuju se kod ljudi sve do pre 12.000 godina. Tada nastaje kraj ledenog doba, hrana postaje dostupnija, a samim tim ljudi postaju manje fizički aktivni jer nisu morali neprekidno da se sele u potrazi za novim izvorima hrane.

Naučnici su istraživali kosti ljudi iz novije istorije, i ispostavilo se i da su kosti seljana od pre 1.000 godina manje guste (i slabije) od kostiju njihovih savremenika koji su živeli nomadskim životom i tada.

– I u novijoj istoriji vidimo sličan obrazac: manja pokretljivost populacije u naseljima – slabije kosti. Imamo dokaz da su fizička aktivnost i kretanje ključne komponente za čvrstinu skeleta – objašnjavaju naučnici za NPR.

About the author

Penzin

Penzin je portal posvećen pitanjima starenja i poznih godina, kao i posledica koje će ovaj trend imati na pojedinca i društvo. Penzin edukuje, informiše i podseća na važne probleme i moguća rešenja za one koji se pripremaju ili su već u poznijim godinama, za one koji žele na vreme da razmotre sve mogućnosti, za one koji se staraju o ostarelim roditeljima, bakama i dekama. Za sve nas...

Isplata penzija

Draganova nagrada

Draganova nagrada - nagradni konkurs za najbolje putopisne priče i pesme starijih