Dozvoljeni minus na tekućem računu uglavnom iskoristimo samo jednom – u prvom mesecu kad primimo platu ili penziju. Odmah zatim on postaje „večni“ dug. Mora li tako? Ako ne mora, koliko nas košta? Ako ne mora, koliko god da košta mnogo je.
Za kredit se obično kaže da je nužno zlo. Ili, ona stara – dug je zao drug. Dozvoljeno prekoračenje, ili dozvoljeni minus je i više od toga. Često predstavlja neracionalan i skup trošak, a kao takav, glavni je neprijatelj kućnog budžeta.
Jedna od najvećih opasnosti kod korišćenja dozvoljenog prekoračenja jeste neprekidno ili „konstantno korišćenje minusa“. Često može mnogo da nas košta, a da toga uopšte nismo ni svesni jer:
- lako je dostupan
- u većini banaka se odobrava po automatizmu
- zvuči mnogo bolje od „nedozvoljenog minusa“ pa ga i doživljavamo kao nešto što je dobro.
Ali, dozvoljeni minus u stvari je zamka, naročito ako se koristi u punom iznosu, tj. do gornje granice.
Kolike su kamate na dozvoljeni minus?
U zavisnosti od banke, na godišnjem nivou, kamate za dozvoljeni minus kreću se od 18 do čak 40%.
Drugim rečima, aktivnim korišćenjem minusa, u punom iznosu, možemo reći da na kraju godine bankama u proseku „poklonimo” oko trećine svoje plate.
Postoje li onda razlozi za korišćenje dozvoljenog minusa?
Postoje. To su situacije kratkotrajnog „premošćavanja” od nekoliko dana prilikom iznenadnog, neplaniranog troška, ili ukoliko kasni plata, na primer.
Ipak, da zaključimo, u većini slučajeva, ovo je veoma skupo zaduženje.
Jer, 1.000 dinara po ovom kreditu može da vas košta i do 400 dinara na godišnjem nivou, dok razumnim refinansiranjem možete pokriti svoj minus i sačuvati teško zarađeni novac.
Takođe, ukoliko koristimo pozajmicu u punom iznosu rizikujemo opasnost da pređemo u nedozvoljeni minus za koji važe potpuno drugi uslovi, sa kamatama čak i do 100% godišnje!
Novo na Penzinu! Zakažite sastanak sa finansijskim savetnikom!
