Jedan Srbin je pomogao nepoznatom Albancu. Taj Albanac se odužio tako što je Srbinu, čoveku sa paraplegijom, kupio kolica
Srđan Trajković (43) je na svom radnom mestu u Uslužnom centru Vranje spazio čoveka kome je, očigledno, bila potrebna pomoć.
„Prijatelju, treba da izvadim uverenje o državljanstvu. Albanac sam, ne snalazim se“, rekao je nepoznat čovek Srđanu. Srđan je od šaltera do šaltera pokupio potrebne obrasce, popunio ih, fotokopirao, predao i, posle petnaestak minuta, Bujar Nedžipi (52) dobio je uverenje o državljanstvu.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
U neverici kako je sve brzo završio, Nedžipi je pitao Srđana za broj telefona da bi mu se odužio. „Prijatelju, od mog hvala, Vi nemate ništa. Hoćete li mi dati Vaš broj telefona?“ Srđan mu je rekao da je sve u redu: „Bog je gore, on sve vidi. On nas je spojio, on će ovo da razreši.“
Početkom maja 2014, Nedžipi je pozvao Srđana Trajkovića: „Prijatelju, vraćam se iz Švajcarske. Sada sam kod Kruševca. Hoću da se vidimo u Vranju za tri sata da ti dam mali poklon“, rekao je Nedžipi koji je, u preduzeću Mimoza iz Preševa, vozač autobusa na linijama Preševo-Ber, Preševo-Štutgart i Skoplje-Brisel.
„Mali“ poklon koji je kupio i doterao bila su nova kolica za prevoz hendikepiranih osoba. Srđan Trajković, i sam u kolicima, predsednik je Udruženja osoba sa paraplegijom iz Vranja. Ovakva kolica koštaju oko 245.000 dinara, a hendikepirane osobe koje u Srbiji čekaju da dobiju kolica, u redovnoj proceduri ih dobiju za oko osam godina.
Ova kolica, poklon Bujara Nedžepija, dobila je Milka Asenova iz Bosilegrada, članica Udruženja. Bujar Nedžipi kaže da je, poklanjajući ta kolica, učinio najmanje što je trebalo.
„Taj moj gest je samo odgovor na ljudski postupak mog nepoznatog prijatelja u kolicima. Drugo, u tom poklonu, u tom gestu je deo mene, deo moje duše, deo mog srca, mog vaspitanja koje nosim iz moje porodice“, objasnio je Nedžipi.