„Nema šale ni veselja, svi smo sada tužni / Jer živimo zatvoreni, ni krivi ni dužni.“ Ovo su stihovi pesme jednog korisnika doma za stare. On, kao i njegovi sustanari u domu, nije imao pravo izlaska godinu dana. Sada ima, ali uz karantin. Kad se pročitaju ovde navedena svedočanstva, ne možemo a da se ne...
Najgore su bile usamljenost i izolovanost koje sam osećala kada su mnogi od mojih bliskih prijatelja i članovi porodice nestali zato što nisu znali šta da kažu.
Jedan Srbin je pomogao nepoznatom Albancu. Taj Albanac se odužio tako što je Srbinu, čoveku sa paraplegijom, kupio kolica
Kada portal koji se bavi ekonomijom za reč nedelje izabere termin „humanitarne akcije“ zbog njihove brojnosti, rađa se nada da smo bolji nego što mislimo
