Dugovečnost menja brak

Pošto je očekivana dužina životnog veka povećana, fraza ‘dok nas smrt ne rastavi’ zvuči predugo. Sada, kada je očekivani životni vek oko 80 godina, mladi ljudi mogu da se fokusiraju na druge stvari pre nego što uđu u zajednicu za koju se nadaju da će biti trajna.

Pre nekoliko godina, nekoliko većnika u Meksiko Sitiju predložilo je da se uvedu dve probne godine za sve brakove – period u kome bi par trebalo da odluči da li će ostati zajedno ili se razdvojiti bez ikakvih pravnih posledica. Kontroverzni zakon nije usvojen, ali je ideja privukla pažnju celog sveta.

Pošto je očekivana dužina životnog veka povećana, fraza „dok nas smrt ne rastavi“ zvuči predugo.
Pišući za Njujork Tajms, autor Met Rihtel predložio je 20-godišnji bračni ugovor kojim bi se, kaže „priznala gorka istina da se skoro polovina brakova u SAD završi razvodom, a da su mnogi drugi nesrećni. Gruba ideja: dvoje ljudi, dve decenije, dovoljno vremena da se dobiju i podignu deca ako to želite; novi status kvo, obred sa rokom trajanja, dok se uskoro ne rastavimo„. To je zanimljiva ideja, ali nije neophodna budući da su ljudi već pronašli druge načine da budu u privremenim vezama.

Sredinom XIX veka, kada je očekivana dužina životnog veka bila kratkih 43 godina, ljudi nisu mogli da priušte sebi taj luksuz da čekaju svoju „srodnu dušu“.
Cilj je bio da se deca dobiju rano i da se nada najboljem. Sada, kada je očekivani životni vek oko 80 godina, mladi ljudi mogu da se fokusiraju na sticanje ekonomske stabilnosti i na druge važne stvari pre nego što uđu u zajednicu za koju se nadaju da će biti trajna.

Ova promena je vidljiva u statistici vezanoj za „godine u kojima se stupa u prvi brak“. Sredinom XX veka, prosečne godine u kojima se stupalo u brak bile su 23 za muškarce i 20 za žene. Danas, ove brojke su dostigle istorijski maksimum – 27 za žene i 29 za muškarce, a tendencija rasta se nastavlja. I žene i muškarci znaju da imaju više vremena u životu da osnuju porodicu, pa mogu da dozvole sebi više vremena da izaberu svog supružnika.

Ovim se objašnjava sve veći broj ljudi u kohabitaciji ili koji žive zajedno, a da nisu venčani – to je vrsta privremenog braka sa istekom roka po izboru bilo koje strane. Zajednički život je prestao da bude predmet osude nakon seksualne revolucije 60-ih godina i porastao je za neverovatnih 900 odsto u proteklih 50 godina.

Postaje sve prihvatljivije da se bude u dugotrajnim vezama bez pravnog dokumenta„, rekla je za NBC Pamela Dž. Smok, prof. na En Arbor univerzitetu u Mičigenu. „Pitanje je ne ko živi zajedno, već ko ne živi?“, objašnjava.

Iako stopa života u zajednici raste, većina Amerikanaca ipak želi da bude venčana. Možda je ovo zbog toga što mnogi, uprkos argumentu da je on samo ekonomski dogovor, brak još uvek doživljavaju u romantičnom svetlu. Niko ne stupa u brak misleći da će se jednom razvesti. Brak znači započinjanje i stvaranje zajedničkog života. Namere su dugoročne.

Kako je spisateljica Sara Fentem napisala za Atlantic: „Ako bi se muškarac bacio na jedno koleno predamnom i upitao ’Hoćeš li biti moja žena… dve godine?’, ne znam da li bih se smejala ili zaplakala. U svakom slučaju, ne bih rekla ’Hoću’ čoveku koji smatra da sam vredna samo dvogodišnjeg braka.“ Sara želi da istraje u želji da vidi srećan kraj, što i nije tako loša ideja.

Uprkos činjenici da je procenat razvoda visok, oni koji ostanu u braku uglavnom su srećniji. Mnoga istraživanja su dokazala da postoje dobrobiti od vezivanja za drugu osobu, a među njima je i istraživanje naučnika sa Mičigenskog univerziteta koji su koristili podatke hiljada učesnika tokom dugogodišnjeg ispitivanja.

Glavni istraživač Stivi Jap rekao je za Hafington Post da njihovi podaci ukazuju na to da su ljudi u braku srećniji nego što bi bili da nisu venčani. Brak štiti od smanjivanja osećaja sreće koje je vezano za starenje.

Iako će duži životni vek stvarati sve više drugačijih vrsta veza, malo je verovatno da će ljudi želeti da zamene svoju fantaziju za nešto hladno i proračunato kao što je probna veza. Uostalom, neke fantazije se ostvare.

Ovaj tekst je skraćena verzija teksta koji je za magazin Slate napisala Sonja Arizon, autorka knjige 100+: How the Coming Age of Longevity Will Change Everything, From Careers and Relationships to Family and Faith

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *