Do 10.000 penzionera koji žive u Srpskoj moglo bi ostati bez zdravstvene zaštite ako ne počnu da plaćaju doprinos. Veliki procenat njih je deo staža ostvario u Srbiji.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Mujo Hasanovic / Unsplash
U Republici Srpskoj (RS) od 1. maja počinje primena spornog pravila prema kojem će takozvani „srazmerni“ penzioneri morati da plaćaju doprinos za zdravstveno osiguranje. Ovaj doprinos će biti 10,2 odsto penzije koju primaju iz inostranstva.
Radi se o oko 8.000 do 10.000 penzionera koji su deo radnog staža ostvarili u inostranstvu, a deo u RS. Oni bi, ukoliko ne počnu da uplaćuju ovaj doprinos, mogli ostati bez zdravstvene zaštite.
Do sada je ova kategorija penzionera imala pravo na zdravstveno osiguranje u RS po osnovu domaće penzije. Za njih je, kao i za sve druge korisnike, Fond PIO Republike Srpske uplaćivao simboličan iznos – oko jedan odsto – u Fond zdravstvenog osiguranja.
Ovo pravo nikada nije bilo potpuno „besplatno“, već je bilo zasnovano na principu solidarnosti. podseća Darko Momić Čkalja za Nezavisne. Pod tim se podrazumeva da oni koji rade finansiraju sistem iz kojeg se leče svi. Sa druge strane, penzioneri su kroz ranije uplate doprinosa već učestvovali u tom sistemu plaćajući za tadašnje penzionere i nezaposlene.
Umesto od druge države, refundacija troškova direktno od penzionera
Novim tumačenjem zakona, Fond zdravstvenog osiguranja RS smatra da srazmerni penzioneri ne mogu biti izjednačeni sa onima koji su ceo radni vek proveli u RS, jer su veći deo doprinosa uplaćivali u drugim državama. Zbog toga se kao osnov za obračun doprinosa sada uzima inostrana penzija, a ne domaća. Iz Fonda ovu odluku pravdaju „principom pravičnosti“.
Međutim, pravnici i deo stručne javnosti upozoravaju, kako prenosi Capital, da je reč o pravno spornom tumačenju koje može predstavljati diskriminaciju i kršenje ustavom zagarantovanog prava na zdravstvenu zaštitu.
Kritike idu i u pravcu da Fond nema ovlaštenje da samostalno menja ili tumači zakon na ovakav način, te da bi zakonodavac ovakve izmene morao jasno da definiše.
Ombudsmani i pravni stručnjaci takođe ukazuju da bi rešenje trebalo tražiti kroz međunarodne sporazume o socijalnom osiguranju, a ne prebacivanjem troška na pojedince. Ovo je posebno važno kada se ima u vidu da su mnogi od ovih penzionera bili prinuđeni da rade u inostranstvu zbog rata, izbeglištva ili ekonomskih prilika.
Suština problema leži u tome što, prema postojećim pravilima, zdravstvenu zaštitu penzionera snosi država u kojoj imaju prebivalište. To znači da Republika Srpska preuzima trošak lečenja i za one koji su većinu radnog veka proveli i doprinose plaćali u inostranstvu.
Srpska nije u mogućnosti da taj trošak refundira od druge države (ukoliko ne postoji takav međunarosni sporazum). Novi model zapravo pokušava da taj „nedostatak“ nadomesti tako što će deo sredstava uzeti direktno od penzionera, iz njihove inostrane penzije.
Izuzeci na osnovu unutardržavnih i međunarodnih sporazuma
Mera se ne odnosi na penzionere koji su ceo radni vek proveli u inostranstvu u državama sa kojima BiH (dakle i Republika Srpka) ima sporazume o socijalnom osiguranju. U tim slučajevima troškove zdravstvene zaštite snosi država isplatilac penzije.
Novo pravilo ne odnosi se ni na penzionere koji deo penzije primaju iz Federacije BiH i iz Hrvatske, naglašava RTVBN.
Naime, postoji sporazum (PDF) između entiteta (FBiH i RS) o korišćenju zdravstvene zaštite. Osigurana osoba može koristiti zdravstvenu zaštitu u drugom entitetu, a troškovi se refundiraju između fondova RS i FBiH. Budući da sistem već ima mehanizam razmene sredstava, nema potrebe da se teret prebacuje na penzionera.
Status srazmernih penzionera koji penziju primaju iz Hrvatske, regulisan je posebnim međudržavnim sporazumom. On podrazumeava i razrađen sistem međusobnog obračuna troškova zdravstvene zaštite. U praksi, ovo znači da ako penzioner živi u Republici Srpskoj, a prima i penziju iz Hrvatske, trošak lečenja se može fakturisati Hrvatskoj.
Šta je sa Srbijom?
Kada je reč o Srbiji, situacija je složenija. Bosna i Hercegovina (a time i Republika Srpska) ima potpisan i sporazum o socijalnom osiguranju sa Srbijom. Taj sporazum, međutim, ne reguliše pitanje zdravstvenog osiguranja na način koji bi automatski isključio ove penzionere iz novog režima.
I upravo će penzioneri sa penzijama iz Srbije biti među najbrojnijima koji će biti pogođeni ovom merom.
Međunarodni sporazum o socijalnom osiguranju između Srbije i Federacije BiH (te i RS) nasleđen je iz vremena Savezne Republike Jugoslavije. Štaviše, na sajtu Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, na strani sa spiskom zemalja sa kojima RS (FBiH) ima sporazume, na linku pod imenom „Srbija“ stoji dokument (PDF) potpisan sa SR Jugoslavijom.
Nažalost, taj sporazum nije dovoljno razrađen u delu zdravstvenog osiguranja u praksi, posebno za penzionere sa prebivalištem u BiH/RS.
Ovaj sporazum omogućava priznavanje staža i ostvarivanje penzije, ali ne postoji efikasan sistem refundacije zdravstvenih troškova. Zbog toga RS snosi trošak lečenja penzionera koji žive na teritoriji Srpske, a deo staža su ostvarili u Srbiji.
Budući da nema od koga da naplati na državnom nivou, ovom merom pokušava da troškove lečenja naplati od samih penzionera. Zbog toga stručnjaci insistiraju na zaključivanju ili preciziranju međunarodnih ugovora koji bi jasno regulisali pitanje zdravstvene zaštite za ovu kategoriju stanovništva.