Čerupanje penzionera ili lajanje kera za račun profitera?

Dnevni list Danas je u svojoj rubrici Reakcije objavio dva teksta od kojih je jedan reakcija politikologa Nenada Novičića na akciju Udruženja sindikata penzionera Srbije “Pravo i pravda za penzionere”, a drugi je reakcija advokatice Zorice Tršić na tekst g. Novičića. Penzin u okviru ovog članka prenosi oba teksta. Pročitajte oba kako biste mogli da steknete što potpuniju sliku i sami donesete zaključke.

Čerupanje penzionera na drugi način

Članovi Udruženja sindikata penzionera Srbije – USPS, koji su u okviru akcije “Pravo i pravda za penzionere” postupili po uputstvu Izvršnog odbora ovog udruženja iz maja 2018. godine i sa advokatskim kancelarijama potpisali ugovore o zastupanju u parničnim postupcima – tužbama za naknadu štete povodom primene Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija, moraće u slučaju pozitivnog ishoda na sudu da im isplate “nagrade” od deset odsto od presuđenog iznosa, ali tek po naplati od Fonda PIO.

Istovetan procenat od naplaćenog iznosa moraće da daju advokatima i u slučajevima kada se sporovi završe sudskim ili vansudskim poravnjanjem ili ukoliko država utužene iznose pretvori u javni dug, s tim što će još morati da im namire i advokatske troškove ostvarene do tog momenta.

Na ovaj način advokati USPS su se osigurali da će pri svakom pozitivnom rešenju za njihove klijente skinuti kajmak od deset odsto od isplaćenog iznosa, kao i naplatiti troškove zastupanja: pravosnažnom presudom od izgubljene strane, Fonda PIO, a u druga dva slučajeva (poravnjanjem ili proglašenjem javnim dugom) od klijenata.

I dok je motiv advokata USPS o “besplatnom” zastupanju bliži onoj narodnoj poslovici: “Ne laje kera sela radi, već sebe radi”, još uvek je nejasno zašto je Izvršni odbor ovog udruženja pozvao svoje članstvo da umesto upravnih sporova (koje u njihovo ime besplatno vode advokatske kancelarije u okviru akcije pod sloganom “Od PIO Fonda do Strazbura”, i na osnovu koje su tokom 2016. i početkom 2017. godine pridobili veliki broj članova, koji su za učlanjenje plaćali godišnju članarinu od po 550 dinara) pozvao na maglovitu preporuku po principu rekla-kazala:

“U pravosudnim organima postoje nagoveštaji, da će kao akt kojim se sprečava zastarevanje potraživanja, priznati samo akt pokretanja parničnog postupka i direktnog potraživanja isplate štete nastale primenom ovog neustavnog zakona.”

Zahtev USPS-u

Zbog toga sam 15. juna 2018. godine uputio zahtev USPS da mi na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja dostave informacije:

  • o ukupnom broju članova Udruženja sindikata penzionera Srbije
  • koliko se u Udruženje učlanilo novih članova od kako je pokrenuta akcija pod nazivom “Od PIO fonda do Strazbura”
  • sa koliko advokatskih kancelarija u Beogradu Udruženje ima ugovor/sporazum ili nešto drugo o besplatnom vođenju upravnog postupka za svoje članove
  • koji je interes Udruženja da, i u slučaju da država proglasi utuženi iznos iz parničnog postupka za umanjene penzije javnim dugom, advokati dobiju 10 posto od tog iznosa
  • kao i da se o traženim informacijama izjasni Izvršni odbor USPS i da mi ih dostavi u roku od 15 dana od upućivanja ovog zahteva.

Naglasio sam da ukoliko u tom vremenu ne budem dobio tražene informacije moraću da se obratim Rodoljubu Šabiću, povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka.

Odgovor USPS-a 

Odgovor iz Sekretarijata USPS stigao je nakon dva dana od upućivanja ovog zahteva. U njemu su me obavestili da će o mom zahtevu raspravljati Izvršni odbor Udruženja, da je predsednik USPS, zbog „neobičnosti“ mojih zahteva, zainteresovan da se sretne sa mnom i da će me obavestiti o odluci Izvršnog odbora i terminu kada me može primiti predsednik ovog udruženja.

Međutim, kako odgovor Izvršnog odbora USPS nije dostavljen do 5. jula 2018. godine, iako je u međuvremenu ovaj organ održao sednicu, sa koje je 26. juna uputio proglas svome članstvu “Nema povlačenja, nema predaje”, obavestio sam ih da ću tražene informacije pokušati da dobijem uz angažovanje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka.

Odgovor Kancelarije Poverenika za informacije

A odgovor Duška Gudurića, višeg savetnika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka, koji mi je dostavljen 13. jula prošle godine je:

“Kako Udruženje sindikata penzionera Srbije ne predstavlja organ javne vlasti u smislu Zakona, ono nema obavezu da informacije kojima raspolaže učini dostupnim tražiocu, tj. javnosti, u skladu sa pomenutim zakonom.”

Da li je ono što je zakonito ujedno i moralno, pa USPS, koje je za ostvarivanje prava penzionera proklamovalo ciljeve na dijametralno različitim osnovama od PUPS-a, svom članstvu i javnosti može da uskrati odgovore na tražene informacije?

Nenad Novičić, dipl. politikolog


Ne laje kera radi penzionera, no zbog profitera

Sa osobitim interesovanjem započela sam čitanje teksta “Čerupanje penzionera na drugi način”, autora Nenada Novičića, u nadi da će autor otkriti ko ih je očerupao na prvi način, kao i da će obavestiti javnost na koji način se brže, bolje, jače čerupa, na prvi ili na drugi.

Umesto ozbiljne analize “čerupanja penzionera”, koje je od 2009. godine postalo osnovna i trajna aktivnost Fonda PIO, autor se ljupko spušta na nivo narodnih umotvorina, podsećajući nas da “Ne laje kera, sela radi, već sebe radi”, mada zaboravlja da kera laje i gazde radi, jer na taj način pokazuje vernost i odanost vlasniku od koga za to dobija nagradu!

Svako ima svoga gazdu

Nesporno je da svako od nas ima svog gazdu. Advokati ne kriju svoje gazde, to su naši klijenti – nalogodavci sa kojima, kao sa poslovno sposobnim licima, saglasnošću volja, zaključujemo ugovore i dogovaramo nagradu u skladu sa advokatskom tarifom.

Autori, takođe imaju svoje gazde, koji naručuju pesme, tekstove, reklame, ali se ne insistira na ugovoru pošto se, shodno “naručiocu”, nagrada isplaćuje “na ruke” kao “narukvica”.

Fond PIO takođe ima Gazdu. Gazde Fonda se menjaju sa promenom vlasti, a rukovodstvo Fonda se ne menja, stoga što Gazde znaju za suštinu čerupanja penzionera, ali nisu izučili veštinu. Veština se stiče godinama, pa gazde mogu da dolaze i odlaze, ali generalni direktor Fonda i pomoćnik ministra za rad ostaju kao trajne karike između starog Fonda i nove Vlade, ma čija da je. Još ako su direktor i pomoćnik ministra deca oca PUPS-a i Srpske napredne majke, onda se čerupanje imenuje u dobrovoljno davanje zahvalnim roditeljima PUPS-u i SNS.

Dileme g. Novičića – Nekad i sad

Malo mi je bilo čudno što se autor bavi pitanjem sindikata i advokata, a ne bavi se pitanjem penzionera i kontejnera, pa spustih pogled na kraj teksta.

Navika da pročitam naslov i odmah nestrpljivo i kraj romana, ne bih li saznala ko je ubica, ostala mi je iz vremena dok sam čitala „krimiće“ pa tako, ne znam baš zašto, postupih i ovog puta, kad ono, međutim! Pred penzionere, autor teksta postavlja „tešku dilemu“:

“Da li ono što je zakonito je ujedno i moralno, pa USPS, koje je za ostvarivanje prava penzionera proklamovalo ciljeve na dijametralno različitim osnovama od PUPS-a, može da uskrati odgovore na tražene informacije?”. Moš, misliti, koja frka!

Ja bih mogla da ponudim svoje odgovore, iako mi nisu naručeni, ni od USPS-a, ni od PUPS-a. A pošto su im ciljevi dijametralno suprotni, mogla sam prethodno da pregovaram sa USPS-om da odgovorim, a sa PUPS-om da ne odgovorim na očigledno zlonamerne navode autora teksta i da tako skinem kajmak od onoga ko ponudi više.

PUPS je daleko napredniji, ali ne bi bilo korektno prema penzionerima da delim kajmak sa autorom teksta, koji ima dijametralno suprotne stavove od mene iako smo nekada delili iste stavove, sudeći po tekstu objavljenom u ovom listu 3. novembra 2017. godine pod naslovom „Kako sam postao bogati penzioner“, koji preporučujem da pročitaju svi penzioneri kojima su bez rešenja i prava na žalbu umanjene penzije.

Preporučujem iz razloga što je autor jasno i nedvosmisleno ukazao da je vlast izvršila nezakonitu preraspodelu, uzimajući od onih koji su radili i zaradili, a deleći onima koji nisu zaradili, s tim što je razobličio i motive za takvu odluku vlasti i vidovito predskazao svetlu budućnost, navodeći:

“Ovakvih primera, kao što je moj, ima dosta, ali je sve nas vlast svrstala u nedostojno bogate penzionere ‘jer želimo da se provodimo po šoping molovima’ dok je one koji su ispijali pivce i gledali samo da se očešu o državne jasle, zaštitnički prigrabila i pod vidom ispravljanja socijalnih razlika, deli im ono što svojim radom nisu zaradili. Naravno od njih se očekuje i da adekvatno uzvrate za takvu brigu vlasti pre svega na izborima kada neće imati dileme, kome će ukazati poverenje.”

Isplata nezakonito oduzetih iznosa penzije sa kamatom po osnovu pravnosnažne presude – pobeda penzionera na sudu

Javno priznajem da me je tekst na mah inspirisao da istog dana pokrenem parnicu koja je okončana pravosnažnom sudskom odlukom, na osnovu koje su mi sa kamatom isplaćeni zadržani iznosi, a mom advokatu sudski troškovi i deset odsto od ukupnog iznosa, na ime nagrade. Upravo o toj odluci je Danas izvestio svoje čitaoce u tekstu “Kako su penzioneri pobedili državu na sudu“.

Predlažem da autor N. Novičić, uputi zahtev direktoru Republičkog fonda za PIO Dragani Kalinović, da mu na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, dostavi informaciju da li je Fond PIO, penzioneru Zorici Tršić iz Smedereva, isplatio utužene iznose i da li je o tome kao direktor Fonda, informisala Predsednika, koji je za presude naročito osnovnih sudova jako zainteresovan, u istoj meri, kao što je i direktorka za treći mandat, što dokazuje, da je kod penzionera bilo i još uvek za čerupanje ima, ne samo perja, nego i paperja.

A načerupkalo se od folklornog staža, revizije invalidskih penzija otetih od bolesnih, da bi se prodavale zdravima, od opljačkanih najnižih poljoprivrednih penzija, pogrebnih i poštanskih troškova poljoprivrednih penzionera, od ugovora na štetu penzionera, od ugovaranja jednog te istog posla između Banke i Fonda i Fonda i Banke, jedan posao, a dve provizije, jedna Fondu, druga Banci, jedna viša, druga niža, a saldo, deficit u Fondu, suficit u džepu.

A beogradske sudije legalizuju brojne pljačke Fonda, presudama, koje su bruka za struku, a koje treba da posluže kao zauzeto stanovište i primer sudijama u unutrašnjosti, koje pošteno rade svoj posao. “Oficir za vezu” sa sudovima je pomoćnik ministra za rad. Samo zvanje znači da pomoćnik ministra za rad “pomaže sudijama” u radu.

I to: materijalno i moralno. Materijalno, tumačenjem materijalnog zakona, jer sudije bez njegove pomoći ne bi znale u ime kog naroda da sude: u ime penzionera ili u ime profitera. Moralno im pomaže, tako što moraju da prepisuju njegova tumačenja umesto da samostalno donose presude, čime se s jedne strane, jača “sudijski moral”, a sa druge strane zbunjuje živa sila, penzioneri, dok ne izumru čekajući da Prvi osnovni sud sud donese presudu po zakonu i na osnovu dokaza. Tako da nikad ne saznaju da je presuđeno u korist Fonda PIO, iako je Fond pljačkao njih, a ne oni Fond.

Čovek lud, nije za sud

Doduše, ima još zaostalih sudija u unutrašnjosti, koje se drže zakona kao pijan plota, ali s njima očigledno, nije nešto u redu, pa je Predsednik preko medija obavestio javnost da je upoznat sa jednim takvim poremećajem u koji će se uključiti da lično utvrdi o čemu se to radi, jer za Predsednika jedne države, nema važnijeg posla, nego da se upušta u pravilnost presude osnovnog suda u nekoj palanci pa makar to bila i Bačka Palanka.

Samo lud čovek, može da donese zakonitu presudu. Pametne sudije Prvog osnovnog suda, sudeći po izjavi ministra za rad, obavezno donose nezakonite presude, pa cenim da bi u slučaju, da se donese neka presuda u korist penzionera, određeni sudija Višeg suda takvu presudu bez odlaganja preinačio. Neće valjda doživotno da ostane u Višem sudu ako mu se ukaže životna šansa.

A tako malo treba da bi se napredovalo: dovoljno je samo da se pojavi pomoćnik ministra za rad i da ga zamoli za jednu malu, sasvim malu uslugicu, da preinači jednu pravu, autentičnu i zakonitu presudu, kakvu sam nikada nije bio u stanju da sastavi.

Uostalom, penzioneri 25 godina plaćaju poštarine umesto Fonda, a još uvek kod njih ima šta da se čerupa i to zahvaljujući PUPS-u koji “autentičnije od bilo koje druge partije štiti interese penzionera”, kako je izjavio Milan Krkobabić, koji je živi svedok opšteg veselja penzionera zbog otimanja penzija.

Shodno tome, cenjeni autor, kao nekadašnji novinar JP Pošte Srbije kome je direktor bio Milan Krkobabić, može da uputi zahtev JP Pošta Srbije, shodno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, da mu se dostavi informacija, koliki je ukupan broj penzionera, bez čijeg znanja je zaključen ugovor između Fonda PIO i Pošte, koliko godina je po tom ugovoru naplaćivana poštarina od penzionera, umesto od Fonda PIO i kolika je visina tako pribavljenih sredstava.

USPS kao pro bono zaštitnik penzionera

Imajući u vidu sve preduzete aktivnosti USPS-a po stupanju na snagu Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija, u vidu zalaganja za pružanje besplatne pravne podrške svojim članovima, povezivanja penzionera i advokata, sa poznatim i priznatim poznavaocima pravne nauke, sudijama i profesorima, kompletiranja dokumentacije penzionera i koordiniranje jednoobraznog postupanja pod istim uslovima za sve penzionere sa celog područja Fonda PIO, USPS se pokazao ne samo kao autentični zaštitnik interesa penzionera, nego i kao vrhunski organizator jednog obimnog posla, a bez ugovaranja ikakve naknade to.

Napadaj, al i dalje čerupaj!

Po svemu sudeći “Čerupanje penzionera” je naručen tekst koji ima za cilj da buđenje iz anestezije očerupanih penzionera i masovno podnošenje tužbi parničnim sudovima spreči pismima zahvalnosti, a njihovo nezadovoljstvo usmeri na USPS i advokate, kako bi se decenijsko čerupanje moglo nesmetano nastaviti!!!

Zorica Tršić, advokatica i korisnica starosne penzije


Izvor teksta “Čerupanje penzionera na drugi način”: Danas

Izvor teksta “Ne laje kera radi penzionera, no zbog profitera”: Danas