Iako nismo baš uspeli da shvatimo logiku ovog istraživanja, slažemo se sa zaključkom. Neretko udovice i udovci osećaju uticaj preminulog supružnika. Kako i zašto se to dešava? Možda i ne treba sve da znamo…
Kako bračni par provodi dane i dane zajedno, počne da doživljava nivo međusobne zavisnosti u kojoj je kvalitet života jednog supružnika tesno povezan sa kvalitetom života drugog. Ova međusobna zavisnost opstaje čak i nakon smrti jednog od supružnika, zaključak je istraživanja naučnika sa Univerziteta u Arizoni.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Kvalitet života neke osobe u vreme njene smrti nastavlja da utiče na kvalitet života njenog supružnika čak i godinama nakon njene smrti, navodi se u naučnom radu koji je objavljen u časopisu Psychological Science. Štaviše, povezanost između preminulog i živog supružnika podjednako je snažna kao i povezanost između partnera koji su oboje živi, utvrdili su naučnici.
„Ako je vaš partner imao veći kvalitet života pre nego što je preminuo, verovatnije je da ćete i vi imati veći kvalitet života i nakon njegove smrti“, kaže Kajl Burasa, doktorant psihologije i glavni autor rada. „Ako su on ili ona imali niži kvalitet života pre nego što su umrli, onda postoji veća verovatnoća da ćete i vi imati niži kvalitet života.“
U prethodnom naučnom radu (v. Stariji bračni parovi su povezani u bolesti), Burasa i njegove kolege su pronašli dokaze da kognitivno funkcionisanje i zdravlje osobe utiču ne samo na njenu sopstvenu dobrobit, već i na dobrobit njenog partnera. Zapitali su se da li ova međusobna zavisnost nastavlja da postoji i nakon što jedan od supružnika premine.
Da bi to saznali, okrenuli su se podacima velike, multinacionalne, reprezentativne studije zdravlja, starenja i penzionisanja u Evropi (Study of Health, Aging and Retirement in Europe – SHARE), istraživačkom projektu u toku koji ispituje više od 80.000 starijih učesnika iz 18 evropskih zemalja i Izraela.
Burasa i njegove kolege su izdvojili podatke 546 parova kod kojih je jedan od supružnika preminuo tokom trajanja studije i podatke 2.566 parova kod kojih su oba supružnika još uvek živa.
Naučnici su bili iznenađeni otkrićem da ne postoji uočljiva razlika kad je u pitanju snaga međuzavisnosti u kvalitetu života parova kada se uporede oni koji su ostali bez svog para i oni koji su još uvek oboje živi.
Oni su replicirali ove nalaze u dva nezavisna uzorka iz SHARE studije, istovremeno kontrolišući druge faktore koje bi mogli da imaju uticaja, kao što su zdravlje i godine učesnika i godine braka.
„Iako se vaš brak završava u bukvalnom smislu kada supružnik premine, uticaj toga šta je ta osoba bila izgleda da je važan čak i nakon njene smrti“, kaže Burasa. „Mislim da to zaista govori u prilog tome koliko su značajne ove veze.“
Iako nije sasvim jasno zašto ova međusobna zavisnost opstaje, postoji verovatnoća da misli i osećanja koje osoba doživljava dok evocira uspomene na pokojnog supružnika mogu da doprinesu nastavku veze, smatraju naučnici.
„Veze su nešto što mi razvijamo tokom vremena i one se zadržavaju u našem umu i pamćenju i našem poimanju sveta, a to se nastavlja i nakon fizičkog odvajanja“, objašnjava Meri-Frensis O’Konor, docent psihologije i koautor rada.
Burasa kaže da bi ovi rezultati mogli imati uticaja na negu pacijenata na kraju života, kao i na pružanje pomoći onima koji su izgubili bračnog druga. „Ako možete da povećate nečiji kvalitet života pre nego što premine, to bi onda moglo da utiče ne samo na njihov život, već i na kvalitet života njihovog supružnika i porodice.“