Asistirano samoubistvo sasvim zdrave Britanke (75) iznova pokreće polemike

Asistirano samoubistvo sasvim zdrave Britanke (75) iznova pokreće polemike

Zdrava penzionisana medicinska sestra iz Velike Britanije rešila je da okonča svoj život u jednoj švajcarskoj klinici za asistirano samoubistvo zato što je starost, iz njenog iskustva negovateljice starih, „užasna“.

Na fotografiji: Džil Farao (75)

Džil Farao, 75-godišnja medicinska sestra, koja je napisala dve knjige sa savetima kako brinuti o starima, nije bolovala ni od kakve teške bolesti. Zapravo, bila je sasvim zdrava. Ipak, rešila je da svoj život okonča pre vremena koje joj je priroda dala jer nije želela da završi kao „stara žena koja opterećuje“.

Objasnila je da je videla dovoljno starih ljudi u životu, te može da proceni da je „krenula nizbrdo“. Zato je odlučila da prekine svoj život u jednoj švajcarskoj klinici za asistirana samoubistva dok je još u stanju da to uradi.

Ona je, pred svoju smrt, novinarima u Bazelu, objasnila da je u svom radnom veku dosta radila i u domovima za stare što joj je omogućilo da shvati da je stvarnost starosti „užasna“.

Za The Sunday Times je rekla: „Brinula sam se o ljudima koji su stari, periodično, čitavog svog života. Uvek sam govorila: ‘Ja neću ostariti. Ne mislim da je starost zabavna.‘ Znam da je moj život sad krenuo nizbrdo. Neće biti ništa bolje. Ne želim da me ljudi pamte kao neku staru damu koja posrće sa hodalicom. Imam toliko mnogo prijatelja sa partnerima koji su im, da se ne lažemo, obaveza. Znam da to ne treba reći, ali ja u svojoj glavi imam tu predstavu da je, u mojim godinama, dovoljno da polomite kuk i od tog trenutka sve kreće na gore.“

Njen partner i dvoje dece su podržali njenu želju, mada to ne bi bio njihov izbor. U intervjuu pred svoju smrt, 21. jula 2015. godine, Džil je rekla da se njena ćerka Karon, takođe medicinska sestra, posebno borila sa ovom majčinom odlukom. Rekla joj je da razume logiku, ali da joj je, emotivno, veoma teško da prihvati majčinu odluku o prekidu sopstvenog života.

Dva meseca pred smrt, Džil Farou napisala je članak pod nazivom „Moja poslednja reč“ u kome je objasnila svoju želju da okonča svoj život. U njemu, između ostalog, piše:

„Svakog dana ja uživam u životu. Jednostavno, ne želim da pratim ovo prirodno propadanje do poslednje faze kada će mi možda biti potrebno dosta pomoći. Moram rano da preduzmem mere jer niko neće moći da ih preduzme za mene. Misao da će mi trebati pomoć od moje dece, užasava me. Znam da mnogi ljudi očekuju, i čak zahtevaju, pomoć od svoje dece, ali ja mislim da je to najsebičniji i najnerazumniji stav.“

Džil je na svoj poslednji put u kliniku Lifecircle u Švajcarskoj ispratio njen partner Džon. Uoči njene smrti, par je šetao ulicama Bazela, a zatim su uživali u večeri na Rajni.

Smrt Džil Farao je ponovo pokrenula polemiku o asistiranom samoubistvu i eutanaziji. U Velikoj Britaniji su objavljeni podaci da je svaka peta osoba koja je rešila da iskoristi pravo na samoubistvo u nekoj od švajcarskih specijalizovanih klinika – Britanac.

Nekima je ovo samo pokazatelj da bi i u Velikoj Britaniji moralo da se ozakoni asistirano samoubistvo, ali protivnici su u smrti Džil Farao našli potvrdu da, jednom kada se ova vrata odškrinu, nema povratka. Nema ni granice. Da li je u redu da se omogući ljudima da svoj život prekinu uz pomoć klinika? Čak ni kad nisu bolesni?

Jer, do sad, patnja ljudi koji boluju od terminalnih bolesti, bila je adut pristalica asistiranog samoubistva i eutanazije. Slučaj Džil Farao otvora nova pitanja.

Još neki tekstovi koji bi vas mogli zanimati:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *