Odluka dvoje 86-godišnjaka da posle 60 godina braka zajedno dostojanstveno umru, ponovo rasplamsala debatu o eutanaziji u Francuskoj
Više od 60 godina bili su u braku. Mnogo toga su preživeli zajedno, između ostalog i smrt mlađeg sina. Bili su vrhunski intelektualci.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Ona je bila profesor latinskog, u penziji je kao volonter učila strance francuski jezik. On je bio ekonomista i filozof i radio je kao visoki vladin službenik. Oboje su objavili po nekoliko knjiga.
Uveče, 21. novembra 2013, prijavili su se na recepciji pariskog hotela Lutecija. Sobu za jednu noć još ranije su rezervisali putem interneta.
Pošto su naručili doručak u krevetu, otišli su u svoj luksuzni apartman. Sledećeg jutra, server je pokucao i noseći doručak ušao u sobu. Žoržet i Bernar Kaz su ležali na krevetu držeći se za ruke. Preko glave su imali plastične kese.
Ovo dvoje 86-godišnjaka pažljivo je isplaniralo i izvršilo samoubistvo. Ostavili su dva pisma – jedno za sina, drugo za državnog tužioca.
Žoržet je u pismu oštro kritikovala zakon koji zabranjuje nabavku smrtonosnih tableta koje bi omogućile spokojnu i dostojanstvenu smrt.
Ona pita: „Zar drugi na taj način ne ograničavaju moju slobodu? Koji to zakon sprečava osobu koja nema obaveza, koja je izmirila sve poreske obaveze, koja je radila godinama i onda volontirala, koji je to zakon primorava na surove običaje kada ona želi da mirno napusti ovaj svet?“.