A doprinosi za penzije, dame i gospodo političari?

A doprinosi za penzije, dame i gospodo političari?

Politička scena u Srbiji (dobar) deo svog identiteta gradi na raspravama tabora, ili najglasnijih pojedinaca u tim taborima, o platama i nadoknadama funkcionera iz „onog drugog“ tabora. To ne čudi s obzirom da je i obična plata u Srbiji – nedosanjan san (bilo „po zakonu“, bilo „na sivo“) , pa nezaposlenom narodu sama činjenica da neko uopšte ima redovna mesečna primanja zvuči kao nesvakidašnja vest. O iznosima tek da ne pričamo…

Međutim, primećujemo da u politikanskim prepucavanjima porezi i doprinosi koji se obračuvaju na ova primanja – nikada nisu tema.

Kad čujemo da neki političar ima primanja od 1.000 evra na nekoj funkciji, u nekom odboru, on nas zapravo košta još na primer, 600-700 evra za poreze i doprinose (ostale izdatke da zanemarimo sad).

Istina, ovaj dodatni novac se „vraća“ državi, ali… Na osnovu doprinosa za penziju koji se naplaćuju na ovoliku osnovicu plate, političari će i jednog dana, kada zaboravimo i one danas najglasnije, živeti znatno bolje od ogromne većine svojih vršnjaka penzionera.

Ni pozicija, ni opozicija (a praktično svi oni bili su i u jednoj i u drugoj ulozi), ne postavljaju sledeća pitanja i komentare:

  • Koliko poslanička, ministarska, guvernerska plata, ili plata u raznim odborima, većima, itd, u samo jednom mandatu, uvećava prosek za obračun penzije?
  • Kolika su bila primanja svih ovih političara pre i nakon imanja ovih javnih funkcija? Zvanična primanja, na koje su plaćeni porezi i doprinosi…
  • Koliko će Fond PIO morati da isplaćuje 2020, 2030, ili 2050. godine za penzije današnjih političara?

Može li se razgovarati o modelu po kom bi se obračun proseka za penziju radio posebno za godine provedene na javnim funkcijama, gde bi se za obračun priznali samo oni prihodi koji su za 10, 20 ili 50 odsto veći od prosečne plate koju su političari imali „u civilu“?

Može li se uraditi analiza prihoda i penzijskih doprinosa pre i nakon stupanja na funkciju i uvesti određeni indeksi koji bi eventualne disproporcije ujednačavali? Zašto?

Zato što naš penzioni sistem (pored toga što je teško održiv), ne funkcioniše po principu pravog fonda, već po principu tekućeg finansiranja (PAYG – pay as you go) te će poreski obveznici faktički jednog dana plaćati i veće penzije bivših državnih službenika, na osnovu ostvarenih primanja tokom obavljanja javne funkcije, i na osnovu većih primanja ostvarenih zahvaljujući prethodnom obavljanju javne funkcije.

Drugim rečima, ukoliko nakon odlaska sa funkcije, političar ostvari platu koja je 50 ili 100 odsto, ili nekoliko puta, veća od plate koju je imao pre funkcije, to znači da mu/joj je rad na ovoj funkciji pružio priliku da znatno popravi svoja profesionalna znanja i veštine, da višestruko uveća svoje radno iskustvo, prepoznatljivost, društveni statust, itd.

Dakle, nije sporno samo to što se za obračun uzimaju i stopostotna primanja ostvarena na javnoj funkciji, već treba nekako „usaglasiti“ i benefite koji su ostvareni nakon nje, sa onima koje je pojedinac ostvario samostalno*, pre obavljanja javne funkcije.

*Zanimljivo bi bilo videti kako bi se ovo odrazilo na sve učestaliju pojavu da partijski aktivisti praktično „iz školske klupe“ vrlo brzo sedaju u „fotelje“.

Naravno da sve ovo zvuči „komplikovano“, verovatno će neko polemisati da „nije u skladu sa ustavom“, ili da je „potreban politički dogovor“, i to ne bilo kakav nego „ostvaren konsenzusom“, itd.

Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, Član 2:

Plata državnih službenika i nameštenika sastoji se od osnovne plate i dodataka na platu.
U platu se uračunavaju i porezi i doprinosi koji se plaćaju iz plate.

Uostalom, od (ponovnog) uvođenja višepartijskog sistema do danas, imamo 10 puta po 250 ljudi koji glasaju kolika će im biti plata. I, nijednom do sada, raskoli, protesti, opstrukcije, padovi vlade, nisu se dešavali zbog sporenja po pitanju ovih prihoda.

Zato smo imuni na politička prepucavanja o visinama zarada i pitamo: Koliki su doprinosi, dame i gospodo, i koliko će vam penzije biti veće zbog tih par godina, u „opoziciji“ ili na „poziciji“, svejedno?

Inspirisano tvitom:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *