50 godina Gerontološkog društva Srbije

Godina 2023. je godina u kojoj se obeležava 50 godina Gerontološkog društva Srbije. Osnovna misija GDS je kontinuirano zalaganje za poboljšanje kvaliteta života u starosti.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

Ilustracija: Logotip Gerontološkog društva Srbije

U susret 1. oktobru Međunarodnom danu starijih osoba čiji je ovogodišnji slogan „Poštovanje ljudskih prava starijih osoba kao ispunjenje vizije Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima: Kroz generacije“, Gerontološko društvo Srbije može da se pohvali da je ovaj slogan bio najvažniji cilj tokom 50 godina postojanja.

Gerontološko društvo Srbije – Za dostojanstveno starenje

Pre tačno pedeset godina 1973. godine, na inicijativu stručnjaka iz oblasti gerijatrije i socijalne gerontologije, osnovano je Gerontološko društvo Srbije, kao stručno-naučna i društveno-humanitarna organizacija. Osnovna misija Gerontološkog društva Srbije je kontinuirano zalaganje za poboljšanje kvaliteta života u starosti.

Gerontološko društvo Srbije zagovara za dostojanstveno starenje, zagovara da starije osobe budu ravnopravni članovi društva, zagovara za zaštitu starijih osoba od svih oblika nasilja i zagovara za veći broj istraživanja iz ove oblasti, kao i za usvajanje Nove Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima starijih osoba.

Gerontološko društvo Srbije nastalo je na na inicijativu grupe eksperata iz Instituta za socijalnu politiku, Njegov prvi predsednik bio je Prof. dr Petar Korolija, otac moderne gerijatrije u Srbiji. Po njemu se zove i kliničko odeljenje ze gerijatriju Interne klinike KBC „Zvezdara“ u Beogradu.

Društvo se tokom svog pedesetogodišnjeg postojanja bavilo značajnim temama koje su bile posledica demografskog starenja uvek vodeći računa o demografskoj rezilijentnosti.

Jedna od najznačajnih oblasti rada je naučno-istraživačka aktivnost pa su mnogi eksperti iz zemlje i inostranstva objavili svoje radove u Naučnom časopisu pod nazivom “Gerontologija” čiji je izdavač Gerontološko društvo Srbije. Izdavanje časopisa podržava Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj.

Gerontološki kongres

Takođe, svake četvrte godine Gerontološko društvo organizuje Gerontološki kongres koji okuplja naučnike i profesionalce koji rade direktno sa starijim osobama kako iz Srbije tako i iz čitavog sveta. Od osnivanja do danas organizovano je 11 kongresa.

Radovi koji su izloženi na kongresima štampani su u zbornicima radova. Stručni i naučni rezultati, saopšteni u zaključcima kongresa, nezaobilazna su osnova za zagovaranje za unapređenje javnih politika i reviziju nacionalne politike prema starijim licima, realizaciju strateških dokumenata i drugih propisa. Istovremeno, oni su referentni parametar za ocenu položaja naših institucija i organizacija koje se bave starenjem i starošću, u poređenju sa sličnima u okruženju i svetu.

Važno je istaći da su, pored ostalih, na poslednjem 11. Kongresu pod nazivom „Gerontologija: mogućnosti i perspektive u post Kovid svetu“ koji se održao 2022. godine u Palati Srbija učestvovali: Prof. dr José R. Jauregui, predsednik Međunarodne asocijacije gerontologa i gerijatara (Argentina), Susan Somers, predsednica Međunarodne mreže za prevenciju nasilja nad starijima (SAD), Claudia Mahler, nezavisni ekspert Ujedinjenih nacija za ljudska prava starijih i mnogi drugi eksperti.

Nacionalna strategija o starenju

Gerontološko društvo je takođe izradilo i Nacionalnu strategiju o starenju (2006-2015) koja je bila konceptualno usklađena sa Preporukama i obavezama Madridskog međunarodnog plana akcije o starenju (2002) i Regionalnom strategijom njegove primene donete od Ekonomske komisije UN za Evropu, Strategijom za smanjenje siromaštva (2003), kao i sa Zaključcima VI gerontološkog kongresa Jugoslavije (održanog od 10. do 12. maja 2002. godine u Vrnjačkoj Banji).

Mnoge teme koje se tiču starenja i starosti i koje su i danas aktuelne, u svom radu je među prvima isticalo i na njima aktivno radilo Gerontološko društvo Srbije. Teme kao što su siromaštvo u starosti, i potreba za uvođenjem socijalnih penzija, potreba za uvođenjem usluge hraniteljstvo za starije, volontiranje u starosti, međugeneracijska saradnja, integrisanje usluga socijalne i zdravstvene zaštite, aktivno i zdravo starenje i, naravno, zagovaranje za novu Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravima starijih osoba.

Tokom svog dugogodišnjeg postojanja istaknuta je potreba za umrežavanjem i partnerstvom sa drugim organizacijama pa je GDS jedan od osnivača mreže HumanaS koja se bavi zagovaranjem za unapređenje života starijih žena i muškaraca u Srbiji. Cilj ove mreže može se sumirati u rečenici “Starenje u svim politikama” (Mainstreaming ageing).

U budućnosti, cilj Gerontološkog društva Srbije jeste da nastavi da se bavi naučno-istraživačkim radom, ali i poboljšanjem kvaliteta života u starosti, vodeći se pre svega dostojanstvom kao osnovnim ljudskim pravom. Takođe, važna aktivnost je uključivanje većeg broja mladih u aktivnosti Društva.

Nataša Todorović, predsednica
Gerontološkog društva Srbije

* Podnaslove je unela redakcija portala Penzin.rs