Prema rangiranju 37 evropskih država u Evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu (Euro Health Consumer Index – EHCI) za 2014. godinu, zdravstvo Srbije se konačno pomerilo sa poslednjeg mesta ove liste.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Ovo istraživanje od 2005. godine radi privatna ekspertska organizacija Health Power House sa sedištem u Švedskoj, a zdravstveni sistemi se rangiraju u nekoliko područja:
- poštovanje prava pacijenata i informisanost
- vreme čekanja na pojedine operacije i preglede
- ishodi po zdravlje
- prevencija i dostupnost usluga koje se pružaju
- farmaceutska sredstva koja dobijaju bolesnici
- oblast prevencije.
Sponzori istraživanja su belgijska kompanija Medicover S.A. sa sedištem u Luksemburgu, i organizacija sa sedištem u Briselu New Direction Foundation.
Najnovije istraživanje predstavljeno je 27. januara 2015. godine u Briselu. Maksimalno je 1.000 bodova, a ovo su najbolje i najlošije zemlje:
- (1) Holandija – 898 bodova
- (2) Švajcarska – 855
- (3) Norveška – 846
- (4) Finska – 836
- (19) Slovenija – 668
- (23) Hrvatska – 619
- Litvanija – 510 (prva iznad Srbije)
- (33) Srbija – 473
- Crna Gora – 463
- Rumunija – 453
- BiH – 420.
U prethodnim istraživanjima Srbija je sa 451 bodom bila ubedljivo najgora (Crna Gora i BiH nisu bile na prethodnim listama te smo praktično prestigli samo Rumuniju), a razlog za to je delimično bio i što za mnoge oblasti naši podaci nisu bili dostupni, pa smo po automatizmu dobijali po tri negativna boda.
Prema autorima izveštaja, Srbija je popravila pristup lekarima primarne zdravstvene zaštite, bolji su podaci o delotvornosti lečenja, a bolje je ocenjena i oblast informisanosti pacijenata i mogućnost da se na internetu saznaju sve o farmaceutskim proizvodima.
– Zdravstvena zaštita u Srbiji odražava generalno sumornu svakodnevicu i treba se usredsrediti na smanjenje smrtnosti kod novorođenčadi, nejednakost pacijenata, korupciju i „prenaglašenosti“ bolničkog lečenja – kaže dr Arne Bjornberg, predsedavajući EHCI i vođa istraživanja.
Loše ocene očigledno smo opet dobili u oblasti nepovoljnih ishoda lečenja i listi čekanja na zračenja i neke operacije:
– Ohrabrujuće je da smo dobili pozitivnu ocenu za rad lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. U teškoj ekonomskoj situaciji uspeli smo nekako da zdravstvo održimo i čak za mrvicu popravimo. Uspeh je što se nismo dalje srozali, jer nam je nacionalni dohodak pao – kaže epidemiolog profesor dr Zoran Radovanović za Politiku:
– Zahvalnost dugujemo i samo istraživaču koji je bio gost srpskog parlamenta, ali i Ministarstva zdravlja: prvo je bio dočekan „na nož”, jer smo ovo istraživanje odbili kao zlonamerno i nekompetentno, ali smo ipak ozbiljno razmotrili njegove primedbe, naše slabosti su objektivno sagledane sa strane i to je put za poboljšanje da se sledeće godine još više odmaknemo od dna.
U orginalu izveštaja, u poglavlju „Neke zanimljive zemlje“, navodi se i Srbija i njen problem nepoverenja u izveštaj (strana 15):
After Serbia’s first inclusion in the EHCI in 2012, there were some very strong reactions from the Ministry of Health in Belgrade, claiming that the scores were unfair. Interestingly, there also were reactions from organisations of medical professionals in Serbia claiming that the Serbian scores were inflated, and that the EHCI does not take corruption in healthcare systems seriously enough. The only directly corruption-related indicator is Under-the-table payments to doctors, where Serbia does score Red. Unfortunately, Serbia finishes last also in 2013.
Kompletan izveštaj (100 strana) možete preuzeti na linku ovde – EHCI 2014 Report.