Za besplatno zdravstvo 300 evra godišnje

Do lekara iz finansijskih razloga u Nemačkoj ne stiže samo 0,8 odsto stanovništva, u Grčkoj 6,5 odsto, u Litvaniji 10,4 odsto, što je opet (skoro duplo) bolje od naših 18 odsto građana…

Bez obzira što imamo zdravstvene knjižice – za lekove, laboratorijske analize, snimanje na rendgenu, ultrazvuku, skeneru ili magnetnoj rezonanci, prema istraživanju zdravlja stanovništva Srbije u 2013. godini, plaćali smo prosečno 31.255 dinara po osobi.

Ovaj iznos čine direktni izdaci za zdravstvenu zaštitu, takozvana „potrošnja iz džepa“ – za plaćanje usluga ili dela usluga koje nisu pokrivene zdravstvenim osiguranjem.

Dakle, u četvoročlanoj porodici taj iznos je viši od 1.200 evra na godišnjem nivou – bez obzira na uredno overenu zdravstvenu knjižicu i plaćeno zdravstveno osiguranje. U Beogradu i Vojvodini taj iznos je čak i veći – iznosi više 38.500, dok je u južnoj i istočnoj Srbiji 22.600 dinara.

U ovu statistiku uklapa se podatak da čak svaki četvrti građanin Srbije (24,8 odsto) navodi nedostatak para kao razlog za to što nije ostvario zdravstvenu zaštitu. Ovaj problem je u Srbiji izraženiji nego u zemljama Evropske unije: do lekara iz finansijskih razloga u Nemačkoj ne stiže samo 0,8 odsto stanovništva, u Grčkoj – 6,5 odsto, a najgore je u Litvaniji sa 10,4 odsto, što je opet (skoro duplo) bolje od naših 18 odsto građana.

Ispitanici su izjavili da se najteže stiže do zubara (19,3 odsto), a 14,2 odsto građana teško nalazi novac da obezbedi propisane lekove.

– To je za naše prilike ipak veliki iznos, viši od jedne prosečne penzije. Siromašni ljudi ne mogu sebi da priušte dodatna izdvajanja za participacije ili učešća u troškovima i to ima direktnog uticaja na ishod lečenja. Neretko pacijenti teško kupljeni lek piju pogrešno, lomeći ga na pola ili ga piju dva, tri puta nedeljno, umesto svakoga dana. Kako nije mali broj takvih građana, to grubo narušava zdravstveno stanje nacije – upozorava epidemiolog profesor dr Zoran Radovanović.

Direktor Lekarske komore Srbije (LKS), profesor dr Dragan Delić kaže da su ovakva davanja iz džepa, posmatrano kroz proklamovani sistem zdravstvene zaštite u Srbiji – neprihvatljiva. On dodaje da je zabrinjavajući podatak da čak 24 odsto građana zbog finansijskih razloga nije koristilo zdravstvenu zaštitu, jer smo društvo koje je deklarativno reklo da svako ima pravo na socijalno i zdravstveno osiguranje.

– Mora da se definiše osnovni paket zdravstvenih usluga koje država garantuje. Tako bi određeni dijagnostički pregledi, operacije i lečenja bili dostupni svima, u svakom trenutku, a sve izvan tog osnovnog paketa moralo bi biti regulisano nekim dopunskim osiguranjem. To bi bilo mnogo poštenije, jer u sadašnjem sistemu ima mnogo improvizacija. U LKS-u smo se dogovorili da oformimo radnu grupu eksperata koji treba da sagledaju postojeću ekonomiju našeg zdravstva i predlože rešenja – kaže dr Delić.

On dodaje kako se sa 260 evra, koliko se odvaja iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za zdravstvenu zaštitu svakog osiguranika, plus pomenutih oko 300 evra, u Srbiji i dalje za zdravstvo izdvajaju daleko manji iznosi od onih u zemljama Evropske unije.

Zanimljiv je i podatak da je samo 19 od 19.079 ispitanika izjavilo da je dalo mito, odnosno da je direktno platilo zdravstvenu uslugu na zahtev zdravstvenih radnika. Samoinicijativno je direktno platilo još 147 građana.

– Ovaj podatak niti je tačan, niti upotrebljiv. U anglosaksonskoj statistici to se zove grubo potcenjivanje stvarnog stanja. Međutim, to nije čudno, jer kod mita je kažnjivo i davanje i primanje novca. Građanin koji je dao mito sigurno je da to neće priznati anketaru – kaže dr Radovanović za Politiku.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *