Vitamin D za bolje funkcionisanje mozga

Novo istraživanje je pokazalo da vitamin D omogućava bolje funkcionisanje mozga kod osoba sa kognitivnim opadanjem.

Istraživanje je objavljeno u časopisu američkog udruženja za borbu protiv Alchajmerove bolesti „Alzheimer’s & Dementia„.

„Ovo istraživanje naglašva važnost proučavanja načina na koji hrana i hranljive materije stvaraju otpornost kako bi zaštitile mozak koji stari od bolesti kao što su Alchajmerova bolest i druge vrste demencija“, kaže autorka istraživanja Sara But.

Vitamin D podržava mnoge funkcije u telu, kao što su odgovori imunosistema i održavanje zdravih kostiju. Među izvore vitamina D spadaju masna riba i obogaćena pića (kao što su mleko ili sok od pomorandže). Doza vitamina D dobija se i pomoću kratkog izlaganja sunčevoj svetlosti.

„Mnoga istraživanja su se ticala uticaja ishrane ili činilaca ishrane na kognitivni učinak ili funkciju kod starijih osoba. Tu spadaju i mnoga istraživanja vitamina D. Međutim, sva ta istraživanja su zasnovana ili na unosu vitamina D kroz ishranu ili na merenjima vitamina D u krvi“, rekla je glavna autorka istraživanja Kajla Šia.

„Mi smo želeli da znamo da li je vitamin D uopšte prisutan u mozgu, i ako jeste, kakva je veza između tih koncentracija i kognitivnog opadanja.“

Istraživanje korelacije viših nivoa vitamina D u mozgu i bolje kognitivne funkcije

Naučnice su, sa svojim timom, ispitale uzorke moždanog tkiva 209 učesnika u projektu „Rush Memory and Aging Project„. Ovaj projekat bio je dugotrajno istraživanje Alchajmerove bolesti koji je započet 1997. godine. Učesnici u projektu bili su starijih ljudi bez znakova kognitivnog oštećenja. Naučnici sa Univerziteta Raš procenjivali su njihove kognitivne funkcije kako su starili i analizirali nepravilnosti u njihovom moždanom tkivu nakon njihove smrti.

U istraživanju, naučnici su tražili vitamin D u četiri regiona mozga – dva povezana sa promenama vezanim za Alchajmerovu bolest, jedan povezan sa vaskularnim oblicima demencije i jedan region bez ikakvih poznatih veza sa kognitivnim opadanjem koje je povezano sa Alchajmerovom bolešću ili vaskularnim bolestima. Otkrili su da je vitamin D zaista prisutan u moždanom tkivu, kao i da su visoki nivoi vitamina D u sva četiri regiona mozga uzajamno povezani sa boljom kognitivnom funkcijom.

Međutim, nivoi vitamina D u mozgu nisu bili povezani ni sa jednim od fizioloških markera povezanih sa Alchajmerovom bolešću u proučavanom mozgu. Među ove markere spadaju nakupljanje amiloidnog plaka, demencija sa Levijevim telima ili dokazi o hroničnim ili mikroskopskim moždanim udarima. To znači da još uvek nije jasno kako bi vitamin D mogao uticati na funkciju mozga.

„Demencija ima više uzroka i mnogi patološki mehanizmi koji su u njenoj osnovi nisu dobro opisani. Vitamin D bi mogao biti povezan sa rezultatima koje još nismo proučavali, ali planiramo da ih proučimo“, kaže Šia.

Nadaju se da će njihov rad dovesti do boljeg razumevanja uloge koju vitamin D može imati u sprečavanju demencije.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da ne treba preventivno unositi velike doze suplemenata vitamina D. Preporučena doza vitamina D je 600 IJ za ljude starosti od 1 do 70 godina. Za starije od 70 godina preporučena doza je 800 IJ. Prevelike količine vitamina D mogu biti štetne. Povezane su sa rizikom od pada.

Preporučujemo da pročitate: