Svaki deseti penzioner u prevremenoj penziji

Iako se zna da se iznosi penzije trajno umanjuju, svaki deseti penzioner u Srbiji je u prevremenoj penziji. Suvi podaci, bez analize zašto se neko odlučuje za prevremenu penziju. O tome, u nekom drugom tekstu.

FotografijaRepent of Your Sins & Seek Lord Jesus sa Unsplash

U 2021. godini, prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO), pravo na starosnu penziju ostvarilo je 52.462 korisnika. Pravo na prevremenu starosnu penziju iskoristilo je 5.253 korisnika. Dakle, prevremene penzije trenutno učestvuju sa oko 10 odsto u ukupnom broju starosnih penzija.

Podsećamo da je 2021. godine objavljeno da u Srbiji godišnje od 8.000 do 10.000 ljudi ode u prevremenu penziju. Od 2015. do 2021. godine ukupno je oko 50.000 korisnika otišlo u prevremenu penziju. Tokom 2015. godine, kada je uvedena prevremena starosna penzija, ukupno je 7.962 korisnika ostvarilo ovo pravo.

Gordana Matković iz Centra za socijalnu politiku objašnjava da imamo svega 31 godinu da se suštinski obezbedimo za starost, kao i da obezbedimo i izdržavamo i one mlađe od nas. U Srbiji, tek u 27. godini života prihodi od rada postaju veći od potrošnje, pokazuje jedno istraživanje Republičkog zavoda za statistiku. Sa druge strane, već sa navršenih 58 godina potrošnja premašuje prihode od rada.

Period tokom kog se ostvaruje prihod od rada veći od potrošnje je kratak, upozorava Gordana Matković. Jedan od razloga malih primanja je i prevremeni odlazak u penziju.

Šta je prevremena penzija?

Uslovi za odlazak u starosnu penziju propisani su Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. Ovi uslovi se tiču staža ili godina života potrebnih za ostvarivanje prava na starosnu penziju. Međutim, osiguranik, bilo da je žena ili muškarac, može ostvariti pravo i na prevremenu starosnu penziju pod određenim uslovima. Prevremena starosna penzija uvedena je u penzijski sistem Srbije Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju od 1. januara 2015. godine.

Da bi osiguranik stekao pravo na prevremenu starosnu penziju potrebno je da istovremeno ispuni uslove i u pogledu godina života i staža osiguranja.

Podsećamo koji su uslovi za:

Uslovi se povećavaju postupno sve do 2024. godine. Te godine će za oba pola za ostvarivanje ovog prava biti potrebno najmanje 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života.

Penzioner u prevremenoj penziji trajno prima umanjenu penziju

Ukoliko osiguranik ne ispuni oba uslova za pun iznos penzije, prevremena starosna penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec koji nedostaje. Za muškarce je to do navršenih 65 godina života, a za žene penzionisane u 2022. godini do 63 godine i četiri meseca. Ukupno umanjenje ne može biti veće od 20,4 odsto.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) objasnila je za portal Biznis zašto sindikati ne zastupaju stav da treba povećavati granicu za odlazak u penziju.

„To je neki evropski trend da se što duže radi, da se što manje opterećuju penzioni fondovi. Međutim, moramo da razmišljamo i o ljudima koji moraju da odu u penziju dok su relativno zdravi i dok tu penziju uopšte mogu i da koriste. Sa druge strane, kakve su naše penzije, naši penzioneri sigurno neće putovati i obilaziti Evropu i svet. To rade evropski koji su na vreme počeli da misle o starosti, pa su uplaćivali dopunske penzione privatne fondove i obezbedili se na taj način. Mi ranije nismo ni imali mogućnost da uplaćujemo privatno penziono osiguranje.“

Jesmo li mi to obesni?

Podsećamo da penzioneri Srbije neretko nastavljaju da igraju važnu ulogu u ekonomiji zemlje kroz neplaćeni rad. Zna se sada da neplaćeni rad u Srbiji iznosi skoro 22 odsto BDP-a. Prema nedavno objavljenom istraživanju, 48 odsto roditelja u Srbiji „snalazi“ se tako što decu na čuvanje daje svojim roditeljima ili nekom drugom iz porodice. Sve žene koje su učestvovale u ovom istraživanju i koje imaju unuke izjavile su da one vode računa o najmlađima. Svakodnevno ih čuva 21 odsto ispitanica, a ostale provode vreme sa unucima po potrebi, povremeno ili vikendom.

Nije svako prevremeno penzionisanje zbog potrebe da se pomogne deci i porodici. Neka mogu biti i zbog bolesti ili nemoći. Kako bilo, većina ljudi ne uskraćuje sebi trajno deo penzije iz besa, već iz nasušne potrebe.