Deo izbora vesti za 22. avgust: Koliko nas uplaćuje u dobrovoljne penzijske fondove? Koliko povećanje minimalca predlaže Vlada? Gde nam je Zakon o hitnoj pomoći?
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Vesti za 22. avgust:
- Vlada predložila povećanje minimalca veće od 10 odsto
- U dobrovoljne penzijske fondove uplaćuje skoro svaki deseti zaposleni
- Predlog zakona o hitnoj pomoći ponovo predat Skupštini
- Ekstremne vrućine mogle bi postati sve smrtonosnije
- Izložba „Oslobođenje Srbije 1944. godine“
- Novosadski džez festival
Vlada predložila povećanje minimalca veće od 10 odsto
Danas, na trećoj rundi pregovora o minimalnoj ceni rada za 2025. godinu, Vlada Srbije predložila je da povećanje bude veće od 10 odsto, prenosi RTS.
Time bi se, kako je objasnio državni sekretar Ministarstva finansija Saša Stevanović, postigao trogodišnji kontinuitet dvocifrenog rasta minimalca. Podsetio je da je 2023. godine minimalna cena rada povećana za 17,8 odsto, a prethodne za 14,3 odsto. Ovim povećanjima se, kaže, trasira tempo da on 2027. godine dostigne 650 evra.
◊ Podsećamo na računicu sindikata da bi iz godine u godinu povećanje minimalca trebalo da bude najmanje 18 odsto da bi se došlo do 650 evra.
Sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović ukazuje na to da nije rečeno „koliko je povećanje veće od 10 odsto“.
„Očekujemo da sutra na sednici kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta izađu sa konkretnim procentom povećanja.“
Sindikati i poslodavci su ostali pri svojim ranijim predlozima o minimalnoj ceni rada.
„Čekamo da čujemo predlog Vlade Srbije i da na osnovu toga možda korigujemo svoje zahteve“, rekao je Mihajlović.
U dobrovoljne penzijske fondove uplaćuje skoro svaki deseti zaposleni
U Srbiji, 222.553 korisnika uplaćuje sredstva u dobrovoljne penzijske fondove. To je 9,6 odsto od ukupnog broja zaposlenih u zemlji.
Ovo su podaci iz Izveštaja Narodne banke Srbije o sektoru dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji za prvo tromesečje 2024. godine (PDF).
Neto imovina fondova iznosila je 55,6 milijardi dinara, prenosi Politika. To je za 3,4 odsto više nego na kraju 2023. godine.
Ukupne neto uplate iznosile su 1,2 milijarde dinara. Prinos od ulaganja imovine fondova iznosio je 1,2 milijarde dinara. Članovi koji ispunjavaju propisane uslove povukli su 521,8 miliona dinara.
Korisnika koji su članovi dva ili više fondova bilo je 45.030, ili 20,2 odsto ukupnog broja korisnika.
Prosečan iznos na individualnim računima članova bio je nešto veći od 278.000 dinara. Većinu (57%) članova penzionih fondova činili su muškarci. Prosečna starost korisnika bila je oko 48 godina.
Predlog zakona o hitnoj pomoći ponovo predat Skupštini
Pokret „Pravo na život – Meri“ saopštio je da je Narodnoj skupštini Republike Srbije ponovo predat predlog Zakona o hitnoj pomoći. Ovaj predlog je, posle dve godine, ponovo predat jer nadležni ni u prošlom sazivu nisu pokrenuli proceduru za njegovo usvajanje.
Radna grupa Pokreta „Pravo na život – Meri“ je pažljivo pripremila zakon, navode u Pokretu. Međutim, nadležne institucije do danas nisu dale svoje mišljenje niti pokrenule postupak za njegovo usvajanje uprkos velikom značaju ovog zakona. Poslanik Milija Miletić ponovo je predao Skupštini predlog zakona.
„Predlog zakona sadrži ključne reforme koje će omogućiti bržu i efikasniju reakciju u hitnim situacijama, uključujući osnivanje dispečarskih centara na nivou upravnih okruga. Ovi centri će centralizovati prijem i trijažu poziva, koordinirati rad hitnih službi i osigurati da pomoć stigne tamo gde je najpotrebnija, u najkraćem mogućem roku“, objašnjavaju u Pokretu, prenose Beta/Insajder.
Dispečarski centri bili bi opremljeni najsavremenijim komunikacionim sistemima. Svi razgovori bi bili snimani i čuvani na trajnim medijima. Na taj način bi se povećala sigurnost i odgovornost u pružanju hitne medicinske pomoći.
Ekstremne vrućine mogle bi postati sve smrtonosnije
Do kraja XXI veka, u Evropi bi broj smrtnih slučajeva prouzrokovanih toplotom i toplotnim udarima mogao da se utrostruči, piše Nedeljnik.
U Evropi danas više ljudi umire od hladnoće nego od toplote. Međutim istraživanje objavljeno u časopisu „Lancet Public Health“ ukazuju na to da će se stvari promeniti.
Ako se temperatura na Zemlji zagreje tri ili četiri stepena Celzijusa, broj smrtnih slučajeva od toplote nadmašiće broj smrtnih slučajeva od hladnoće. Predviđa se da će se broj smrtnih slučajeva izazvanih visokim temperaturama povećati za 13,5 odsto ako se planeta zagreje za tri stepena.
„Kako globalno zagrevanje bude raslo i kako evropsko stanovništvo bude postajalo starije, tako će rasti i broj smrtnih slučajeva prouzrokovanih toplotom“, rekao je koautor istraživanja David Garsija-Leon iz Zajedničkog istraživačkog centra pri Evropskoj komisiji.
Ukoliko temperatura poraste za tri stepena iznad proseka predindustrijskog perioda, broj smrtnih slučajeva od toplote mogao bi da poraste čak i do 129.000.
Naučnici tvrde da bi ekstremne vrućine najpogubnije mogle da budu po stanovništvo Španije, Italije, Grčke i određenih delova Francuske. Najugroženiji će biti ljudi stariji od 85 godina.
Izložba „Oslobođenje Srbije 1944. godine“
Povodom obeležavanja Dana i 80 godina od oslobođenja Srbije danas je, U galeriji Vojnog muzeja na Kalemegdanu otvorena je izložba „Oslobođenje Srbije 1944. godine“. Povod su 80-godišnjica oslobođenja Srbije i Dan Vojnog muzeja.
Izložba prikazuje prelomne istorijske trenutke u borbi za slobodu, kroz posebne segmente prikaza oružja i vojne opreme korišćenih u borbi protiv okupatora u toku Drugog svetskog rata, kao i oznake jedinica i lične stvari učesnika operacija za oslobođenje.
Autori izložbe su kustosi Vojnog muzeja Petar Žarković i Nikola Todorović.
Novosadski džez festival
Novosadski džez festival održaće se ove godine od 10. do 12. oktobra u Srpskom narodnom pozorištu.
Prve večeri Novosadskog džez festivala, 10. oktobra u 20 časova, program otvara Antonio Farao sa Balans Tribjut Triom, prenosi eKapija.
Karte za džez festival mogu se kupiti po ceni od 3.600 u centralnoj biletarnici SNP-a.