Vesti za penzionere/o penzionerima za 19. avgust 2024.

Fond PIO je saopštio da se nastavlja trend povećane naplate doprinosa. To je posebno interesantno u kombinaciji sa drugom vešću o toku pregovora o minimalcu. Poslodavci, naime, nikako ne bi hteli/mogli da plaćaju veće doprinose. A sindikati znaju da ljudi moraju da jedu…

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

VESTI ZA 19. AVGUST:

Fond PIO: Nastavlja se trend povećane naplate doprinosa

Na današnjoj sednici Upravnog odbora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO) razmatrano je finansijsko poslovanje Fonda u periodu januar – jun 2024. godine, saopštio je Fond PIO.

Prihodi Fonda PIO

Bojana Popović, direktorka Sektora za finansijske poslove naglasila je da je trend povećane naplate doprinosa nastavljen i ove godine. U odnosu na prihode od doprinosa predviđene Finansijskim planom Fonda za 2024, naplaćeno je za oko 16 milijardi dinara, odnosno 3,16 procenata više od planiranog. U odnosu na uporedni period 2023. godine, ove godine je do sada naplaćeno preko 72 milijarde dinara više sredstava po osnovu naplate doprinosa.

Rashodi Fonda PIO

U prvoj polovini 2024. godine neto penzije su isplaćene u iznosu od 449 milijardi dinara. Nominalan rast penzija u periodu januar – jun 2024. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosi 20,9 odsto. Realan rast penzija je 16,5 odsto, rekla je Popović.

Ona je navela da je do kraja juna 2024. godine utrošeno 364 miliona dinara za društveni standard korisnika penzija. Pre svega su u pitanju sredstva za rehabilitaciju penzionera. Ove godine je 22.000 penzionera ostvarilo pravo na oporavak u nekoj od banja Srbije o trošku Fonda PIO. To je, kako je navela, za oko 7.100 korisnika više u odnosu na prethodnu godinu.

Korisnicima je podeljeno skoro 56.000 paketa solidarne pomoći. To je za oko 16.500 korisnika više u odnosu na prethodnu godinu. Bojana Popović je napomenula da je ovaj proces značajno unapređen. Naime, kako je objasnila, izmenama Pravilnika o društvenom standardu korisnika penzija, paketi su standardizovani. Tako je, kako je navela, do svakog korisnika oslidarne pomoći stigao paket iste sadržine.

U vezi sa paketima solidarne pomoći i procesom njihove podele, podsećamo:

Pregovori o minimalcu u ćorsokaku

Danas je održana druga runda pregovora socijalnih partnera o minimalnoj ceni rada za 2025. godinu. Predstavnici Vlade du predložili da se minimalac poveća za osam do 10 odsto. Za sindikalce je ovaj predlog neprihvatljiv, rekao je sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.

„To je za nas apsolutno neprihvatljivo. To je neočekivano nisko sa njihove strane jer sa tom ponudom ne stižemo ni do 52.000 dinara. To znači da minimalac za sledeću godinu ne bi pokrio ni minimalnu potrošačku korpu iz ove godine“, kaže Mihajlović.

Predloženim povećanjem, dodao je, ne bi moglo da se dođe do planiranog minimalca od 650 evra u 2027. godini. Objasnio je da bi iz godine u godinu povećanje trebalo da bude najmanje 18 odsto da bi se došlo do 650 evra.

„Ako bi povećanje za ovu godinu bilo između osam i 10 odsto, onda bi sledeće i 2026. godine povećanje trebalo da bude skoro 30 odsto da bi se dostigla zacrtana suma“, naveo je Mihajlović. Smatra da se to ne bi moglo očekivati.

Sindikat, naglasio je, neće odustati od predloga da minimalac bude 60 odsto potrošačke korpe. To znači da bi minimalac trebalo da bude oko 62.000 dinara.

Poslodavci zadovoljni Vladinim predlogom

Poslodavaci su zadovoljni vladinim predlogom jer se poklapa sa njihovim.

„Prema onome što se čulo od predstavnika Vlade Srbije postoji spremnost da se smanji opterećenje na zarade, što su poslodavci tražili i to na neoporezivi deo zarade, dok se doprinosi, što je takođe tražila Unija poslodavaca Srbije, neće smanjivati“, rekao je Mihajlović.

Kako prenosi RTV, novi sastanak predstavnika Vlade Srbije, reprezentativnih sindikalnih centrala i Unije poslodavaca Srbije trebalo bi da se održi 22. avgusta.

Srbija treća u Evropi po smrtnim slučajevima na putu

Prema najnovijem Izveštaju o indeksu performansi bezbednosti na putevima za 2024. godinu, Srbija se našla među najopasnijim zemljama za vožnju u Evropi. Ovu analizu podataka je sprovela kompanija Tara-Car, koja posluje u oblasti iznajmljivanja automobila.

Bugarska prednjači sa 82 smrtna slučaja na milion stanovnika, piše eKapija. To je čini najopasnijom zemljom za vozače u Evropi. Srbija, sa 76 smrtnih slučajeva na milion stanovnika, zauzima treće mesto na ovoj listi.

Najugroženije zemlje:

  • Bugarska: 526 smrtnih slučajeva na putevima, 82 smrtna slučaja na milion stanovnika
  • Rumunija: 1.545 smrtnih slučajeva na putevima, 81 smrtni slučaj na milion stanovnika
  • Srbija: 503 smrtna slučaja na putevima, 76 smrtnih slučajeva na milion stanovnika
  • Letonija: 142 smrtna slučaja na putevima, 75 smrtnih slučajeva na milion stanovnika
  • Grčka: 621 smrtni slučaj na putevima, 60 smrtnih slučajeva na milion stanovnika
  • Portugalija: 600 smrtnih slučajeva na putevima, 60 smrtnih slučajeva na milion stanovnika

Norveška i Švedska su najsigurnije zemlje za vožnju u Evropi, sa 20 odnosno 22 smrtna slučaja na milion stanovnika.

Nekoliko tekstova u vezi sa vožnjom koji bi vas mogli zanimati:

Beograd: Zaprašivanje komaraca 20. jula

JKP „Gradska čistoća“ Beograd najavilo je da će 20. jula nastaviti akciju suzbijanja odraslih jedinki komaraca na teritoriji opštine Palilula. Zaprašivanje će se nastaviti ukoliko vremenski uslovi to budu dozvolili, prenoi Beta.

Ekipe Gradske čistoće zaprašivaće od 18 časova područje Dunava, od Crvenke ka Pančevačkom mostu, zatim nasip od Pančevačkog mosta ka Malom raju, Mali raj, Azilantski centar, Katin kanal.

Akcijom suzbijanja komaraca biće obuhvaćeni i nasip od Pančevačkog mosta ka Crvenki, Crvenka, Jojkićev Dunavac, BSK Borča, Kovilovo, Jabučki rit, Glogonjski tit, Dunavac, Opovački Dunavac, Besni fok, Vrbovski i Široka greda.

Preparati koje ekipe koriste su registrovani od Ministarstva za zaštitu životne sredine i upisani u Privremenu listu biocidnih proizvoda pa građani nemaju razloga za strah.

Ukoliko građani primete povećanu brojnost komaraca na određenom lokalitetu, o tome mogu da obaveste servisni centar Beograda na broj telefona 11-0-11 radnim danima od 7 do 22 sata, i subotom od 8 do 14 sati.

Koncerti na Tašmajdanu povodom stogodišnjice Radio Beograda

Povodom obeležavanja 100 godina Radio Beograda, na stadionu Tašmajdan biće održana dva besplatna koncerta, preneo je RTS.

Svečani koncert, klasične, džez i zabavne muzike, održaće se u petak, 23. avgusta, s početkom u 20 časova.

Drugi koncert, Veselo veče, zakazan je za subotu, 24. avgusta, takođe od 20 časova.

Karte su dostupne od 15. avgusta. Ako ih još ima, možete ih uzeti radnim danima od 9 do 15 časova na portirnicama Radio Beograda u Hilandarskoj 2 i RTS-a u Takovskoj 10.