U Srbiji, pa i na celom Balkanu, ptići kasno napuštaju roditeljsko gnezdo. Zašto se mladi teško odlučuju za napuštanje roditeljskog doma u našoj zemlji?
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Mladi u Srbiji, ali i gotovo u svim zemljama regiona, odlaze iz roditeljskog doma tek nakon navršene 30. godine života. O ovom fenomenu piše Euronews Srbija.
Podaci za 2021. godinu Eurostata, statističkog zavoda Evropske unije (EU), govore da su mladi roditeljski dom napuštali u prosečnoj dobi od 26,5 godina. Naravno, prosek se razlikuje od države do države članice EU.
Prema Eurostatu, najstariji prosečni uzrast beleže Portugal (33,6), Hrvatska (33,3), Slovačka (30,9), Grčka (30,7) i Bugarska (30,3). Najranije se osamostaljuju mladi u Švedskoj (19), Finskoj (21,2), Danskoj (21,3) i Estoniji (22,7)..
Kad je Srbija u pitanju, mladi se u proseku odvajaju od roditelja tek sa 31,4 godine života. To je, dakle, za oko šest godina više od proseka u EU. Podsećamo na podatke od pre 10 godina: U Srbiji sa roditeljima živi 500.000 ljudi kao i da na Balkanu preko 50 odsto mlađih od 35 godina živi sa roditeljima.
Koga smatramo mladim?
Profesor sociologije doc. Dragan Stanojević sa Filozofskog fakulteta u Beogradu kaže za Euronews da postoje različite precepcije toga šta je mlada osoba.
„Zavisi šta uzmemo kao parametar. UNICEF i EU za mladu osobu kažu da je to neko starosti između 15 i 30 godina. U najvećem broju istraživanja se uzima upravo ta granica. Međutim, mi smo u sociološkim istraživanjima tu granicu malo proširili. Prema našim podacima, mlade osobe tek sa okvirno 35 godina završe školu, zaposle se i pronađu posao, pa zbog toga su naša gledišta malo drugačija od ovih svetskih“, kaže.
Simbol odraslosti drugačiji je u Srbiji nego u drugim zemjama, objašnjava prof. Stanojević.
„To je karakterično za mediternaska društava. Porodična tranzicija je simbolička definicija odraslosti u našem društvu. U zapadnoj, severnoj i centralnoj Evorpi profesionalna tranzicija je ta koja je ključna i definiše odraslost. Onog trenutka kada postanete samostalni u ekonomskom i stambenom smislu to je nešto što se smatra najznačajnijim aspektom odrastanja. Kod nas je to drugačije i odnosi se na formiranje porodice nezavisno od svega drugog“, kaže prof. Stanojević za Euronews.
Zajednički život sa roditeljima
Zajednički život sa roditeljima nije isključivo indikator ekonomskog stanja, već i običaja, tradicije i društvenih normi, Podsećamo: Život mladih sa roditeljima u 21. veku
Za razliku od skandinavskih zemalja, u našem regionu i roditelji predstavljaju važan faktor, kaže prof. Stanojević.
„Roditelji zbog rizika koji precipiraju, često previše zaštićuju decu. Takođe, na Balkanu se inače ne favorizuje autonomija niti se ona gaji u bilo kom smislu. Imamo i te slučajeve da deca dosta dugo žive sa roditeljima i da tim povodom ne preduzimaju bilo šta. Kada pogledate podatke Eurostata videćete da je ceo region u slučnoj situaciji. U Hrvatskoj čak kasnije izlaze iz roditeljskog doma, slično je i u Grčkoj i Italiji i to jeste obrazac neke međugeneracijske solidarnosti.“
Razlozi za kasno napuštanje gnezda
Jovana Božičković član Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) smatra da su ekonomski razlozi presudni razlog kasnog osamostaljivanja u Srbiji.
KOMS je 2022. godine sproveo istraživanje o položaju i potrebama mladih u Srbiji. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1.117 ispitanika starosti od 15 do 30 godina. Ovo istraživanje je pokazalo da je ključni razlog za kasno napuštanje roditeljskog doma finansijski.
„Podaci u Srbiji kažu mladi nisu uslovljeni tradicijom ili vrednostima, već pre svega nepovoljnim ekonomskim položajem. Naši podaci kažu da skoro 60 odsto mladih nema primanja, a oni koji zarađuju obično dobijaju oko 80.000 dinara. Najveći broj smatra da im je za pristojan život mesečno potrebno 100.000 dinara. Pošto su to podaci od prošle godine, verujem da su te cifre sada i veće ako uzmemo u obzir inflaciju u kojoj se nalazimo. Među mladima koji su zaposleni oko 20 odsto nije prijavljeno na poslu, a više od 40 odsto je i dalje zaposleno po ugovoru o radu na određen period“, kaže Božičković.
I Milica Mutavdžić, saradnica omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava smatra da je ekonomski činilac presudan.
„Novac i ekonomska nesigurnost su ključni. Na sve to dodatno utiče i inflacija koja je otišla nebu pod oblake i koja nezavisno kroji živote svih nas. Umesto da mladi sada izgrađuju stabilne temlje za budućnost, oni u većini slučajeva ne mogu da sastave kraj sa krajem i odlučuju se za ono što im je sigurnija varijanta a to je roditeljski dom“, kaže ona.
U Srbiji, kaže, postoji veliki broj mladih koji su nezaposleni. Čak i kada su u radnom odnosu, oni često ne ostvaruju pravične uslove rada. Nemaju pravo na bolovanje, na prekovremeni rad, na plaćeno odsustvo i slične stvari.
„Prema podacima Ankete o radnoj snazi iz 2022. godine čak pola miliona mladih nije aktivno na tržištu rada. To je neiskorišćen potencijal ove zemlje, što je velika šteta“, kaže ona.
Strukturni i kulturni razlozi
Prof. Stanojević pak kaže da postoji više faktora koji utiču na dužinu zajedničkog života sa roditeljima. On te razloge deli u dve velike grupe – strukturne i kulturne.
„Kod struktrnih faktora najveći fokus je na obrazovanju. Naravno, to se odnosi samo na određenu kategoriju mladih. Kod nas je prosečna granica studiranja duža od one koja se predviđa, pa je zato i odlazak od roditelja na dugom štapu. Naravno, nezavsino od toga da li su oni u roditeljskom ili studenstkom domu, oni i dalje najviše finansijski zavise od njih.“
Objašnjava da se u strukturne razloge ubraja i zaposlenje.
„Njihovi poslovi su uglavnom nestabilni, rizični i ne pružaju im mogućnost da budu finasijski samostalni. Treća stvar podrazumeva mogućnost kupovine nekretnina. Svesni smo da je to tržište uglavnom nereglulisano u smislu da ne postoje određene olakšice za mlade osobe koje žele da se osamostale“, objašnjava prof. Stanojević.
„Što se kulturne sturkture tiče, činjenica je i da mi živimo u takvom društvu gde se povezanost porodica podrazumava pa na neki način i ona dodatno otežava odvajanje“, zaključuje.
Kako do samostalnosti?
Na pitanje kako do samostalnosti sagovnornici Euronews Srbije su saglasni – ključna je konkretna državna politka oko ovog pitanja, ali i svest mladih da u svakom slučaju imaju priliku da nešto urade za sebe. Navode da bi pre svega ponuda ekonomske sigurnosti dosta uticala na njihovu svest o tome da razmisle kako da samostalno grade svoj život.
Izvor: Euronews
Fotografija: Harmen Jelle van Mourik sa Unsplash
Ogi Bogi: „6t54r/“