U Srbiji sa roditeljima živi 500.000 ljudi

Svaki treći među njima uopšte ni nema šansu da se osamostali jer ne ostvaruje nikakve prihode a dodatno poražava činjenica da čak i oni koji imaju posao, nerado napuštaju roditeljski dom.

Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu zaključuje da polovina njih ne želi da se odseli „jer im takva situacija odgovara”, dok polovina smatra da bi samostalan život bio bolja opcija, ali da “trenutno ne postoje svi potrebni uslovi”, a ti uslovi su uglavnom posao i dobra zarada.

– Ne postoje sistemi države koji podržavaju odrastanje i osamostaljivanje mladih osoba. Uticaj imaju kultura i mentalitet: u Italiji se takođe kasno odrasta, ali kod nas su ipak presudni drugi faktori. Država ne omogućava mladima brz prelazak u svet rada i oni su često prinuđeni da ostanu uz roditelje a do stana dolaze prvenstveno zahvaljujući nasledstvu ili finansijskoj podršci roditelja – objašnjava dr Dušan Mojić, upravnik Instituta za sociološka istraživanja. 

– Cilj roditelja treba da bude da dete postane samostalno i socijalizovano. Ukoliko se ne odvoje od roditelja kao mladi, stiču neku vrstu zavisnosti od tog zajedničkog života. Tu nastaju i drugi problemi jer ljudi koji se ne osamostale, moraju da žive pod pravilima svojih roditelja, tako da taj boravak plaćaju i psihološki i emotivno. U ekstremnim slučajevima posledica je da ne biraju partnere, pa imamo slučajeve onih koji sa 50 godina žive sa mamom. Oni postaju infatilni, neće da odrastu, neće da preuzmu obaveze, neće da rade ako to nije veoma dobro plaćeno – priča psiholog Zoran Milivojević.