Terapija uz pomoć životinja – divno iskustvo i za čoveka i za životinju

Pristup rehabilitaciji terapije uz pomoć životinja pristup počiva na jedinstvenoj moći veze između ljudi i životinja. Koriste je profesionalci kao deo rehabilitacionog programa koji za cilj ima da se popravi psihičko i fizičko zdravstveno stanje, kognitivne funkcije i komunikacijske veštine pacijenata

 

Kao volonter u dobrotvornoj organizaciji Pats As Therapy (PAT), Sju Sinkler još uvek zadrhti kada se seti trenutka kada je starija pacijentkinja koja se oporavljala od šloga prvi put ugledala njenog PAT psa Artura.

„Gospođa je bila toliko slaba i čak nije htela ni oči da otvori“, seća se Sju. „Jedna od bolničarki me je zamolila da dovedem Artura kod nje u posetu jer više nije znala šta da uradi; ništa nije delovalo. Gospođa je otvorila oči i obraćala se Arturu. Do kraja posete, uspevala je da prati Arturove pokrete pogledom i da mu baci loptu. Nismo to očekivali. To je bilo prosto neverovatan prizor.“

Sju i Artur su počeli da volontiraju u PAT nakon što je Sju pročitala oglas kojim su vlasnici pasa pozivani da se priključe organizaciji. Nju je to dotaklo jer je njen tata imao moždani udar. „Šlog mog oca veoma je uticao na mene i to je bilo nešto sa čime sam živela osam godina“, objašnjava.

Artur je sada jedan od deset PAT pasa koji je deo terapije uz pomoć životinja (animal assisted therapy – AAT) čiji pristup rehabilitaciji počiva na jedinstvenoj moći veze između ljudi i životinja. AAT koriste profesionalci, kao što su profesionalni terapeuti, logopedi, fizioterapeuti i psiholozi, kao deo rehabilitacionog programa koji za cilj ima da se popravi psihičko i fizičko zdravstveno stanje, kognitivne funkcije i komunikacijske veštine.

Istraživanje je pokazalo da uvođenje životinja u terapiju može da pomogne da pacijenti budu manje uplašeni i da budu motivisaniji da učestvuju, prenosi Dogs Monthly (PDF).

Lora Rasel, čiji otac Jan je bio na bolničkom lečenju nakon što je pretrpeo ozbiljne povrede mozga u saobraćajnoj nesreći, oduševljena je uticajem Artura na oporavak njenog oca. „Ne volim posebno životinje i nikada ranije nisam čula za bilo šta slično AAT, te sam isprva bila veoma zabrinuta. Tata je bio u komi i nije uvek prepoznavao ljude. Pokušavali smo da mu pomognemo da stoji, a on je odbijao da radi fizioterpeutske vežbe. Ali kada je pas došao, on se potpuno promenio. Toliko je tu bilo ljubavi. Govorio je da ga je pas gledao kao čoveka koji on jeste i nije ga osuđivao.“

Jan, kome je sad 53 godine, oporavio se dovoljno da bude otpušten kući, a Lora je sigurna da je važnu ulogu u tome imao Artur.

Rut Bojds iz PAT organizacije kaže da uključivanje životinja u proces rehabilitacije može mnogo da olakša emotivni teret koji šlog donosi sa sobom.Psi doprinose mentalnom podjednako koliko i fizičkom zdravlju pacijenata. Psi uopšte ne osuđuju i njihova ljubav nije uslovljena. Ako pacijent ispusti neobičan zvuk pokušavajući da priča, šta to psa briga? Smatram da je to veoma pozitivno iskustvo za sve uključene.“

Sju Sinkler misli da Artur uživa u terapiji podjednako koliko i pacijenti. „On je pažljiv i osetljiv pas, veoma poslušan i nežan. Kao PAT pas, on dobija ljubav, pažnju i poslastice. On u potpunosti uživa!“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *