Razlozi za činjenicu da u Srbiji nikad nije bilo više starijih, nalaze se, između ostalog i u odlasku mladih u inostranstvo, u kasnijoj prosečnoj dobi prilikom rađanja prvog deteta.
Чланак
Ознака: <span>demografske promene</span>
Чланак
U Srbiji kontinuiran pad broja stanovnika
U Srbiji se nastavlja kontinuirani pad broja stanovnika. Prema poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, nastavlja se i trend starenja stanovništva. Zanimljiv je podatak o starenju osoba ženskog pola.
Чланак
Slovenija danas – manje žena nego muškaraca
Slovenija danas ima manje žena nego muškaraca. Ovo je po prvi put zabeleženo u 160 godina koliko se statistički prati stanovništvo ove zemlje.
Чланак
The Economist: Balkan ostaje bez ljudi
U avgustu 2020. godine, čuveni nedeljnik „The Economist“ pisao je o Jugoistočnoj Evropi, regionu koji ostaje bez ljudi. Usled masovnog iseljavanja, niske stope nataliteta, bez izgleda da će se nešto promeniti, budućnost Balkana je crna.
Чланак
Srbija 2050: Manje od šest miliona stanovnika
Srbija će 2050. godine imati manje od šest miliona stanovnika, možda čak i svega pet i po miliona. Pri tom, udeo starijih od 65 godina u ukupnom broju stanovnika veoma će se uvećati.
Чланак
Kina, prebrzo – Cepanje vremena (galerija fotografija)
„Kina, prebrzo“ naziv je serije fotografija na kojoj su, jedni pored drugih, prikazani unuci i bake i deke. Sasvim drugačiji ljudi, ove dve generacije Kineza jasno oslikavaju ogromne promene koje je Kina doživela u kratkom periodu.
Чланак
Neočekivano povećanje stope smrtnosti među američkim sredovečnim belcima
Ekonomista Angus Diter, dobitnik Nobelove nagrade 2015, sa svojom suprugom En Kejsi došao je do slučajnog i zapanjujućeg otkrića: stopa smrtnosti među američkim belcima, starosne grupe od 45 do 54 godine, porasla je za 22 odsto!
Чланак
Neophodna promena ideja o starosti (2)
Mogućnost aktivnog starenja za sve nudi svima blagostanje, čak i državnom trezoru, zaključuje prof. Alan Voker.
Чланак
Neophodna promena ideja o starosti (1)
Predstave našeg društva o starosti su zastarele. Postoji „strukturno kašnjenje“ od oko 20 godina između demografskih promena i političkih i institucionalnih odgovora na njih.