U avgustu 2020. godine, čuveni nedeljnik „The Economist“ pisao je o Jugoistočnoj Evropi, regionu koji ostaje bez ljudi. Usled masovnog iseljavanja, niske stope nataliteta, bez izgleda da će se nešto promeniti, budućnost Balkana je crna.
Jugoistočna Evropa se nalazi u vrzinom kolu. Brojni problemi na Balkanu prisiljavaju mlade i nadarene ljude da masovno napuštaju region. Region, pak, neće moći da sustigne ostatak Evrope bez mladih i nadarenih ljudi koji bi mogli da donesu prosperitet.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Narodi širom Balkana se smanjuju i stare. Ukoliko se to ne promeni, još više ljudi će otići, navodi se u članku čuvenog časopisa „The Economist„.
Teško merenje + složena istorija
Merenje demografije Balkana je teško, konstatuje se. Ako se ne računaju podaci o rođenim i umrlim, do demografskih podataka je teško doći. Kao primer se navodi da vozač kamiona koji napusti Beograd kako bi radio u Nemačkoj nije dužan da o tome obavesti vlasti u Srbiji.
Zbog složene istorije regiona, mnogi ljudi mogu da dobiju pasoše iz susedne „domovine“. Ovo je veoma primamljiva mogućnost, naročito ako je ta „domovina“ članica Evropske unije, a zemlja u kojoj živi tražilac pasoša nije. Državljanstvo u nekoj od država EU daje pravo na rad i školovanje širom Unije.
Najmanje petina vlasnika hrvatskih pasoša je najverovatnije iz Bosne, a skoro svi Moldavci koji rade na Zapadu imaju rumunski pasoš. Sve to otežava utvrđivanje ko se gde nalazi i šta je po nacionalnosti.
Pa ipak, proverene informacije kojima je raspolagao autor teksta daju veoma jasnu sliku. Stanovništvo svih balkanskih zemalja nestaje usled migracija i niskog nataliteta.
Iseljavanje i niske stope nataliteta – katastrofa
U prošlosti, stanovništvo bi se ponovo obnovilo nakon većih iseljavanja jer je većina žena imala četvoro-petoro ili i više dece. A sada imaju nešto preko jednog. U Srbiji, navodi se, možda će sledeće godine biti više penzionera nego radno sposobnih osoba.
Kratkoročno, vlade nisu protiv iseljavanja jer ono smanjuje stopu nezaposlenosti, a iseljenici šalju novac iz inostranstva. Ali ako se situacija posmatra dugoročno, ovo je katastrofa, kaže Vladimir Nikitović, srpski demograf.
Od onih koji se vraćaju, oko 10.000 su penzioneri koji su radni vek proveli u Evropi. Njihova deca neće doći za njima u domovinu. Prema nekim predviđanjima, Bugarska će 2050. godine imati 39 odsto manje stanovnika nego 1990. godine.
Jugoistočna Evropa je rekorder po niskom natalitetu. U proseku, u Bosni na jednu ženu dođe 1,3 dece, u Hrvatskoj 1,4. Nešto drugačija situacija je samo na Kosovu gde je i prosečna starost 29 godina, a stopa nataliteta je 2,0 (što je nešto ispod nivoa potrebnog za rast broja stanovnika).
Ko će plaćati doprinose?
Svuda su stope iste kao u zapadnoevropskim zemljama, ali sa jednom bitnom razlikom. Naime, Jugoistočna Evropa nema useljenike koji bi radili i plaćali doprinose zahvaljujući kojim bi se održavao penzijski sistem.
Uticaj na stanovništvo je očigledan. Usred leta u Rasnovu, simpatičnom rumunskom gradiću u Transilvaniji, koji je nekada bio živahan trgovački grad, skoro da je sasvim pusto. Samo jedan kafić radi. Pre samo jedne generacije, lokalni Sasi, koji su naseljavali ovu oblast od srednjeg veka, otišli su i preselili se u Nemačku. Rumuni traže posao u drugim državama. Istina, oni šalju novac svojim ostarelim roditeljima, ali se malo njih vraća izuzev kada se penzionišu. Zašto raditi u kafiću u Rasnovu, kada to isto možete raditi i u inostranstvu, samo za mnogo više novca?
Veoma mali broj gradova raste. Ovo se može reći, na primer, za Kluž u Rumuniji ili glavni grad Albanije Tiranu, ali su ovo izuzeci.
Krešimir Ivanda, hrvatski demograf smatra da kombinacija niskog nataliteta, velike emigracije i niske imigracije daje najgori mogući rezultat.
Grčka, Italija i Španija imaju niske stope nataliteta, ali privlače velik broj migranata. U Poljskoj više od milion Ukrajinaca ispunjava potrebu za radnom snagom.
U normalnim okolnostima, hrvatski radnici u britanskim ili nemačkim klanicama zaključuju kratkoročne ugovore umesto sezonskih. To pogoršava nedostatak radnika u njihovoj matičnoj zemlji, što onda dovodi do povećavanja plata kako bi se privukli radnici.
Ima li volje da se nađe rešenje? Pre nego što bude kasno?
Nikitović, koji je radio u nacionalnoj komisiji koja je pokušavala da reši demografski problem u Srbiji, kaže da vlada nije odgovorila ni podržala njihove predloge u dovoljnoj meri kako bi oni imali efekta. Problemi su, kao i u mnogim drugim balkanskim zemljama, brojni. Žene se plaše da rode više od jednog deteta zbog nedostatka garancija da neće dobiti otkaz zbog trudnoće.
Ivan Vejvoda, naučni saradnik Instituta društvenih nauka u Beču, smatra da će zadovoljavanje potreba Zapadne Evrope bez isušivanja Jugoistočne tokom tog procesa, zahtevati zajedničko delovanje Evropske unije i zemalja regiona.
Naravno, za one koji rade na Zapadu veće zarade su prednost.
Rimus Gabrijel Angel, rumunski demograf, kaže da je migracija tokom poslednjih 15 godina bila, između ostalog, i katalizator društvenih promena. Ranije, ljudi su razmišljali samo kako da sastave kraj sa krajem. Sada oni koji žive u Zapadnoj Evropi žele i bolje školstvo, zdravstvo i administraciju u svojim matičnim zemljama. Ovo je nešto što vlade balkanskih zemalja „uopšte ne razumeju“, zaključio je Angel.
Fotografija: Jim Black sa Pixabay