Da li je štednja u evrima pametan potez u doba kada evro u odnosu na američki dolar slabi? Ovo pitanje postavljaju mnogi u našoj zemlji, zemlji u kojoj je štednja u evrima raširena.
Evro slabi a trend jačanja dolara u odnosu na evropsku valutu se nastavlja. Energetska kriza i inflacija sa kojom se suočava Stara dama čine da prognoze za evro ostanu loše. Građani Srbije koji imaju štednju u devizama, a to je najčešće u iznosima od 5.000 do 20.000 evra, pitaju se šta sada treba raditi.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Dolar je ovih dana na nivou od ko 120 dinara, evro na nivou od oko 117. Ne tako davno razlika između ove dve valute bila je i 30 dinara, ali u korist evra.
Štednja u evropskoj valuti u Srbiji ubedljivo prednjači. Građani naše zemlje u bankama imaju ukupno 14,2 milijarde evra, pri čemu je devizna štednja na nivou od 13,4 milijardi.
Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji rekao je za Blic Biznis da ovakve promene ne treba da brinu naše građane koji na štednom računu imaju iznose do 20.000 evra. Naime, kako objašnjava, ove oscilacije tiču se „velikih igrača“.
„Prosečne štediše koji imaju ušteđevinu od 5.000 do do 20.000 evra ne treba u ovom trenutku da menjaju ušteđevinu u neku drugu valutu. Mi smo ovde u evrima i u dinarima. Ivesticije su nam u toj valuti, kupovina stanova i automobila takođe. Prebacivati ušteđevinu sada u dolar pa posle vraćati kada kupujete nešto, nema mnogo smisla.“
Provizija anulira zaradu kod malih iznosa
„Promena kursa dolara je zanimljiva za one koji imaju dosta novca ili su u poslu sa naftom i gasom koja se indeksira u petro dolarima. To je 0,01 odsto ljudi u zemlji. Tu su i kripto tržišta koje se obračunavaju u dolarima“, kaže prof. Grubišić. Velika većina građana Srbije koja ima neku ušteđevinu u evrima ne bi ostvarila nikakav poseban dobitak prebacivanjem evra u dolare.
„Tokom transkacije iz jedne u drugu valutu, plaća se i provizija, odnosno gubi se novac. Tako se može desiti da to anulira potencijalnu dobit“, objašnjava Grubišić.
Rast američke valute je ipak samo trenutan, smatra. Dli će se nastaviti i do kada će trajati, za sada se ne može sa sigurnošću reći. Nije isključeno, kaže prof. Grubišić, ni da će doći do iznenadnog pada dolara.
Kamate na štednju rastu
Banke u Srbiji se polako pripremaju da krenu u kampanje. Njihova nova strategija nema mnogo veze sa svetskim danom i nedeljom štednje koja kreće sa početkom novembra. Pre bi se reklo da ima veze sa novim okolnostima na finansijskim tržištima širom sveta.
„Aktuelno zaoštravanje monetarnih uslova koje sprovode centralne banke širom sveta, kao i posledičan rast kamatnih stopa na sve finansijske proizvode, pa i na štednju, svakako doprinosi većoj atraktivnosti štednje i njenom rastu“, kažu u Narodnoj banci Srbije.
Podaci pokazuju da je kamata za dinarsku štednju sa 1,38 odsto skočila na 3,13 odsto krajem avgusta. Rastu, istovremeno, i kamate na evre. Ne rastu kao za domaću valutu, ali ipak rastu u proseku za 0,73 odsto na godišnjem niovu.
Krajem avgusta prosečna kamata na štednju u evrima iznosila je 1,62 odsto.. Dakle, za 1.000 evra na godišnjem nivou se može očekivati 16 evra kamate. To jeste malo, ali je do pre samo nekoliko meseci iznos te kamate bio manji i od 8 evra. Takođe, kako podseća Blic Biznis, rast kamata na štednju tek predstoji. Treba voditi računa da je u pitanju prosek. Zato treba dobro otvoriti oči koje banke daju kamatu i veću od 2 odsto. Ono što treba znati jeste i da se kamata na štednju u evrima oporezuje sa 15 odsto, dok je dinarska štednja oslobođena poreza.
Fotografija: Andre Taissin sa Unsplash