Dugovečnost zahteva od ljudi da preispitaju svoju predstavu o starosti. Jedna starosna grupa najteže se nosi sa ovom potrebom. Jednostavno rečeno, nisu spremni za dug život.
Fotografija (detalj): John Moeses Bauan sa Unsplash
Sve duži životni vek navodi nas da ponovo razmislimo o ukorenjenoj predstavi o životnom putu u tri faze. U ovom tradicionalnom viđenju. ljudski život se kreće od obrazovanja preko karijere do penzionisanja. Međutim, novoobjavljeno istraživanje ukazuje da nisu sve današnje generacije spremne na nove izazove koje postavlja produžena dugovečnost savremenog čoveka kad su u pitanju zdravlje i imovina. O ovome je pisao CNBC.
Ljudi koji pripadaju starosnoj grupi od 40 do 59 godina najverovatnije će imati problema sa novim konceptom života prilagođenom produženom životnom veku. Na ovo ukazuje istraživanje naučnika iz „Transamerica“ i „AgeLab“ Masačusetskog instituta tehnologije.
Ta starosna grupa, u koju spadaju pripadnici Generacije iks i mlađi bejbibumeri, prema rečima Fila Ekmana iz „Transamerica“ ima najviše problema u vezi sa upravljanjem ovim konceptom dugovečnosti na pozitivan način.
Sendvič generacija ne priprema sebe za dug život
Ova starosna grupa je često pod velikim stresom usled životnih izazova – od roditeljstva i štednje za obrazovanje svoje dece do brige o ostarelim roditeljima. Istovremeno, moraju biti svesni da mogu da dožive 85, 95 ili čak 100 godina. Oni sada moraju da počnu da planiraju život u tom dobu. U tome bi, između ostalog, mogao da pomogne razgovor sa finansijskim savetnikom.
Istraživanje je pokazalo da dok 74 odsto ljudi u 50-im godinama kaže da je izuzetno ili veoma važno uštedeti dovoljno novca da bi na kraju prestali da rade, samo 57 odsto je reklo da očekuje da će moći da se penzioniše. Štaviše, polovina ljudi srednjih godina se bori da spoji kraj sa krajem, više nego u drugim ispitivanim starosnim grupama.
Ispitanici srednjih godina najčešće su bili i najlošijeg zdravstvenog stanja. Oni bi, dakle, mogli da imaju kvalitetniji život u starosti ako bi bi se posvestili vežbanju i zdravoj ishrani.
„Jedan od najboljih načina da se nosite sa stresom jeste da se bavite zdravljem i blagostanjem, snom, ishranom i vežbanjem, kao i načinom za smanjivanje stresa“, napominje Ekman.
Mlađi su fokusirani na sada i ovde
Mlađe odrasle osobe starosti od 20 do 39 godina usredsređene su na svoje trenutne finansijske izazove. Među ove izazove spadaju, na primer, otplaćivanje studentskog kredita, štednja za učešće za kupovinu stana i slično.
Njima bi, smatra Ekman, koristilo da nauče da uravnoteže te prioritete sa štednjom za penziju. Dakle, trebalo bi da, pored rešavanja trenutnih finansijskih izazova, počnu da štede za odlazak u penziju.
Ekman ističe da je važno da ljudi iz ove starosne grupe počnu bar pomalo da štede. Tako će ući u rutinu štednje za dugoročni cilj penzionisanja. Taj novac biće važna osnova za kasnije.
Ova mlađa starosna grupa, u koju spadaju milenijumci (milenijalci)* i pripadnici generacije Z, očekuje da će imati složenu karijeru, iz više delova, više radnih mesta, pa čak i profesija. I za ovu kohortu je, naravno, važno, da im vežbanje, uključujući jogu i meditaciju, bude prioritet.
*Penzin vrdoglavo insistira na prevodu „milenijumci“ jer je ovo generacija koja je postala punoletna u godinama na prelazu dva milenijuma. Ali navodimo uvek i ustaljeni prevod milenijalci zbog pretrage.
Starija generacija lako klizi u sledeću fazu
Ljudi starosti od 60 do 79 godina sada maksimalno iskorištavaju ono što imaju, kaže Ekman. Od svih starosnih grupa, istraživanje je pokazalo da ova pokazuje najveću finansijsku stabilnost i samopouzdanje.
Štaviše, ljudi ove dobi sada istražuju mogućnosti da nastave da rade u nekom svojstvu, čak i sa skraćenim radnim vremenom.
Istraživanje je pokazalo da su ljudi u 70-im godinama skloniji svakodnevnom ili čestom vežbanju. To pokazuje da se nove navike mogu stvoriti i kasnije u životu.
Gde tražiti inspiraciju
Bez obzira na godine, svima može predstavljati izazov potreba da nešto učine danas kako bi sutra uživali u blagostanju – kako fizičkom, tako i finansijskom.
Starije osobe koje žive kvalitetnim životom mogu biti inspiracija, kaže Ekman. To može biti bilo koja osoba iz našeg okruženja. Na primer, nečiji 80-godišnji ujak koji živi aktivno, životom nekoga ko je 30 godina mlađi. Ovakve inspirativne priče o ljudima koji prihvataju svoju dugovečnost i izvlače maksimum iz veoma dugog i ispunjenog života svako može pronaći.
Ima li ovo veze sa Srbijom?
Iako ne postoji slično istraživanje u Srbiji, verujemo da bi glavni nalaz koji se tiče nespremnosti ljudi starosti od 40 do 59 godina za dug život bio isti ili sličan i na ovim prostorima.
Mlađe odrasle osobe kod nas ne moraju da brinu o otplati studentskog duga, ali sigurno je i da teško da će sami moći da priušte kupovinu stana, pa čak i odlazak u podstanare kako bi se osamostalili u punom smislu te reči. Sa druge strane, najstarija ovde spomenuta starosna grupa u Srbiji razmišlja o ponovnom ili dodatnom radnom angažmanu zato što želi da bude aktivna već iz pukog moranja tj. nemogućnosti.
Ovo su neke razlike u primerima, ali je važnije pitanje da li bi zaključci u vezi sa adekvatnom pripremom za dugovčenost bili isti.
Mlađi
Postoje indicije da su mlađi u Srbiji, kao i njihovi vršnjaci u svetu, više okrenuti zadovoljenju svojih trenutnih potreba nego što je to slučaj sa generacijom koja im prethodi. Ovaj stav, ako ništa drugo, pogoduje boljem zdravstvenom stanju.
Nema, međutim, pokazatelja, barem nama nisu poznati, da mlađi zaposleni imaju razvijenu svest o potrebi da počnu da štede za starost. To je slično izrečenom u istraživanju, ali mislimo da postoji i jedna bitna razlika kojoj bi trebalo posvetiti veću pažnju.
U pitanju je neinformisanost mlađih generacija o penzionom sistemu. Koliko mladih kod nas zna kako funkcioniše, u osnovama, naš penzioni sistem, i koliko njih jednostavno očkuje da će imati pristojnu penziju bez obzira na doprinose koje (ne)uplaćuju i uslove rada na koje (ni)su pristali?
Stariji
Najstariji zaposleni i mladi penzioneri – o tome znamo nešto više „iz prve ruke“ zahvaljujući radu na Penzinu – retko vode kvalitetne, aktivne živote koji pogoduju stvaranju uslova i za bolji život u budućnosti.
Finansijski faktor tu definitivno igra veliku ulogu, ali nam se čini da je on značajniji kao nešto što je stvorilo izvesnu uslovljenost jer je ova generacija bila prinuđena da se nosi sa velikim izazovima decenijama unazad. Jednostavno, naučili su da treba da se odriču svega. Čak i onog što im je dostupno besplatno ili što bi mogli sebi da priušte.
Oni između
Ali srednja generacija se, definitivno, i u Srbiji ne priprema za dug život. A i kada i kako bi? Nazivaju ih „sendvič“ generacija jer se nalaze između dece i ostarelih roditelja, osoba o kojima oni moraju da brinu. Uz to, teško da su i oni u potpunosti svesni toga da neće moći da očekuju ni penziju svojih roditelja ako doprinosi koje uplaćuju nisu dovoljno veliki.