Stariji često ne prijavljuju nasilje zbog sramote. Međunarodni dana borbe protiv nasilja nad starijima obeležava se 15. juna. Tim povodom, o nasilju nad starijima i o tome šta, kao društvo, možemo učiniti da ga sprečimo, piše Nadežda Satarić
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Jovan Njegović Drndak
Nasilje nad starijim osobama je široko rasprostranjeno i uglavnom skriveno. Rodni aspekti starenja ukazuju da su starije žene u odnosu na svoje vršnjake, kao i u odnosu na mlađe žene, u većem riziku od nasilja.
Mnoge starije žene godinama trpe nasilje u porodici od supružnika, partnera, sinova, kćeri ili drugih članova porodice, kao i od drugih osoba izvan porodice, ali o tome ćute, jer smatraju to prihvatljivim modelom ponašanja. Neke starije žene ne prijavljuju nasilje zbog straha od odmazde, sramote… Kako da prijavljuju ili da svedoče protiv svojih najbližih, partnera ili dece? Ne prijavljuju nasilje i zbog neznanja kome i kako treba da se obrate ili iz uverenja da im niko neće poverovati da su žrtve nasilja.
Nisu retki ni slučajevi da se drugi vidovi zlostavljanja i ne dovode u vezu sa nasiljem, poput psihološkog nasilja, finansijskog iskorišćavanja, seksualnog nasilja, zanemarivanja potreba starijih osoba.
Nalazi ovogodišnjeg istraživanja nasilja nad starijim ženama pokazuju da je skoro 40 odsto starijih žena navelo da je doživelo ili bilo svedok nasilja nad starijim ženama.
Prema izveštajima iz novinskih članaka, od devet ubijenih žena u Srbiji, tokom prvih pet meseci u 2025.godini, tri su imale 70 i više godina a još dve više od 60 godina starosti.
- Mirjana Robotka (70 god) iz Srbobrana, ubio ju je sin
- Milica Baković (72 god) iz Čačka, ubio ju je sin
- Verica (75 god) iz sela kod Čoke, ubila ju je kćerka
- Esma Tiganj (64 god) iz Tutina, ubio ju je progonitelj
- Jelena Đurić (62 god) iz beogradske opštine Vožvovac, ubio ju je sin.
Ništa nije pomoglo ni što su dvojica sinova nasilnika bila od ranije poznata pravosudnim organima. Jedan sin je ranije osuđivan za porodično nasilje, a u drugom slučaju, policija je navodno više puta reagovala na prijavu nasilja sina u porodici.
Šta bi trebalo prvo uraditi?
Mere prevencije i mere zaštite starijih osoba a posebno starijih žena koje trpe nasilje moraju biti specifične i sprovođene u kontinuitetu, kako bi se stanje promenilo na bolje. Pored univerzalnih strategija prevencije koje su usmerene na opštu javnost ili populaciju u celini, neophodno je sačinjavati i sprovoditi selektivne inicijative prevencije, kao na primer, strategije fokusirane na starije žene koje su u većem riziku od nasilja u nekom trenutku svog života.
Važno je sačiniti Protokole za preveniranje nasilja prema starijima, poput onih za zaštitu dece od zlostavljanja i poput Opšteg protokola o postupanju i saradnji ustanova u situaciji nasilja nad ženama.
Neophodno je uvesti instrumente za organizovani skrining na nasilje nad starijim ženama (primena procedure, pregleda, ili određenog testa, u prividno zdravoj ciljnoj populaciji, bez simptoma), pre svega u sektorima zdravstvene i socijalne zaštite – DZ i CSR su ulazi starijih u sistem.
Bitno je i uvođenje forenzike kod nasilja nad starijima. Važna je edukacija starijih o njihovim pravima i razvijanje svesti da prepoznaju nasilje, da ga jasno definišu i da znaju da se ono može suzbijati i sankcionisati.
Podsticati ih da prave lične strategije odbrane-reakcije na nasilje kome su izloženi. Podsticati umrežavanje starijih i uključivanje u različite forme organizovanja. Razviti mehanizam za predupređenje ili umanjenje radnog sagorevanja/prevencije sindroma izgaranja formalnih i neformalnih negovatelje. Naravno, potrebno je i značajno raditi sa počiniocima nasilja.
mr Nadežda Satarić
predsednica UO Udruženja „Snaga prijateljstva“ – Amity