Da li je moguća ljubav posle 50. godine života? Postoji li život i nakon odlaska dece iz doma? Prazno gnezdo ne znači prekid životnih radosti.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Jametlene Reskp sa Unsplash
Odlazak odrasle dece iz porodičnog doma (prazno gnezdo) predstavlja važnu prekretnicu u životu ostarelih roditelja. Ovo je posebno izraženo kod samohranih roditelja koji se u ovoj fazi života iznenada nađu sami. Ipak, ova promena ne mora da se svede samo na osećaj praznine ili usamljenosti. Ona može biti i prilika da se osoba ponovo posveti sebi i preispita svoju svakodnevicu.
U Francuskoj, trećina samaca starijih od 50 godina izražava želju da upozna nekoga nakon što im deca napuste dom.
„DisonsDemain“, sajt za onlajn upoznavanje za osobe starije od 50 godina, sproveo je istraživanje među 1.129 samaca članova njihove zajednice. Ovo istraživanje je pokazalo da većina – čak 83 odsto – roditelja doživljava ovaj trenutak kao prirodnu životnu fazu. Njih 14 odsto odlazak dece iz doma doživljava s mnogo tuge.
Za gotovo polovinu ispitanika (45 odsto), odlazak dece prvenstveno je prilika za novo samootkrivanje. Za 20 odsto ispitanika, ovo je doba kada mogu da se usredsrede na ljubavne susrete! Ukratko, da „započnu novi život“, kako se to često kaže.
Konkretno, odlazak dece iz porodičnog doma dovodi do reorganizacije svakodnevice. U tom smislu, trećina (32 odsto) izražava želju da upozna nekoga, a četvrtina (23 odsto) želi da se posveti novim aktivnostima.
Ova životna faza može biti i trenutak za ponovno preuzimanje inicijative na ljubavnom planu. Među samcima koji su učestvovali u istraživanju, polovina njih (51 odsto) želi da ponovo pronađe ljubav posle pedesete. U tom smislu, njihova očekivanja od novih veza su jasna:
- 32% traži nežnost i bliskost
- 28% očekuje prisnost i smislene razgovore
- 27% želi da izgradi novi zajednički život.
Odlazak dece nije samo prelazni period, već i prilika da se ponovo posvetimo sebi i damo nov smisao svakodnevici. Ova životna faza može otvoriti vrata novim poznanstvima i ličnim projektima koji su možda bili zapostavljeni tokom porodičnog života“, kaže Žuli Defonten, iz kompanije „DisonsDemain“.
Da li je ljubav posle 50. i odlaska dece moguća u Srbiji?
U Srbiji nema mnogo istraživanja ove teme. Ljubav nam, posebno kod starijih, nije na prvom mestu. Iako se ne bavi direktno pitanjem novog ljubavnog života nakon odlaska dece iz doma, skrenuli bismo vam pažnju na jedno izuzetno kvalitetno istraživanje. U pitanju je istraživanje „O udovicama ili o jednoj društvenoj napravdi (PDF)„, autorki Mirjane Bobić i Slađane Dragišić Labaš, Filozofski fakultet u Beogradu, 2020. godina.
Istraživanje je analiziralo dve grupe žena: žene koje su postale udovice posle duže ili kraće bolesti muža, odnosno iznenadne smrti supruga i ratne udovice, čiji su muževi poginuli tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj ili Kosovu i Metohiji, krajem XX veka.
Ovo je ozbiljna tema i zaista vam preporučujemo da „bacite pogled“ na gorenavedeno istraživanje ako vas zanima. Ovde bismo samo naveli zaključak da se od udovica u Srbiji očekuje da ne traže drugog partnera, da se ne druže, i da tugovanje traje barem tri godine.
Navešćemo svega par primera reči udovica, učesnica ovog istraživanja:
„(…) mislim da je čovek rođen da živi u dvoje, da ne bude sam, ali ja jednostavno ne mogu ni sa kim da ga zamenim, čak ni ne pokušavam da vidim na nekom čoveku nešto što bi mi se dopalo… ja još ni sa jednim muškarcem nisam izašla, otišla na kafu, ma ništa.“ (žena koja je postala udovica sa 44 godine)
„…oni ne mogu da gledaju mene da ja živim, a da njega nema…“ (udovica iz Vukovara)
Muškarci udovci se češće odlučuju da ponovo sklope brak. Sa ženama udovicama je to ređi slučaj. One ponovnom braku suprotstavljaju odgovornost prema deci (čak i kad se odsele), ali i drugima (starim roditeljima i srodnicima).
V: Čak i nakon smrti jednog supružnika, veza među njima opstaje
Društvene norme i očekivanja igraju značajnu ulogu u Srbiji. To je posebno izraženo u kontekstu udovica/udovaca, tugovanja, prihvatanja ponovnog ulaska u vezu. To može biti prepreka ili bar činilac koji utiče kako stariji ljudi doživljavaju mogućnost nove veze.