Iako se 2025. očekuje usporavanje privrede, srednjoročne prognoze su optimistične. Oporavak se predviđa već od 2026. godine.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Uprkos globalnim političkim napetostima i nestabilnom međunarodnom okruženju, zemlje Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (uključujući Srbiju) i dalje beleže solidan privredni rast, pokazuje nova jesenja prognoza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ova analiza obuhvata 23 zemlje regiona i ukazuje na to da ekonomije, iako pod pritiskom, zadržavaju otpornost, prenosi Biznis.rs.
Srbija i Zapadni Balkan
Zemlje Zapadnog Balkana (među kojima su Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija i Kosovo) očekuju prosečan rast od 2,5 odsto u 2025. i 3,4 odsto u 2026. godini.
Ipak, Srbija će imati najsporiji rast u regionu sledeće godine – svega 2 odsto u 2025. To znači da će domaća ekonomija rasti sporije od suseda. To je uglavnom posledica usporavanja investicija i slabljenja domaće potrošnje.
Srećom, od 2026. godine očekuje se oporavak: srpska privreda bi mogla da poraste 3,5 odsto, a u 2027. čak 4 odsto. To bi označilo povratak na stabilniji put rasta, uz veći doprinos investicija, posebno u infrastrukturu i proizvodnju.
Šira slika: promene u modelu rasta u regionu
Bečki institut naglašava da ekonomije Istočne i Centralne Evrope prolaze kroz strukturnu promenu. Do sada je glavni pokretač rasta bila privatna potrošnja – odnosno trošenje građana, podstaknuto rastom plata. Međutim, pošto se rast realnih zarada usporava, ulaganja privatnih kompanija i države postaju novi ključni faktor razvoja.
Značajno povećanje izdataka za odbranu u državama članicama NATO-a u regionu (poput Poljske, Mađarske i baltičkih zemalja) ima i ekonomski efekat. Očekuje se da će ovi troškovi doprineti rastu BDP-a za 0,2–0,3 procentna poena godišnje, jer mnoge istočnoevropske zemlje imaju razvijenu vojnu industriju.
Ovaj trend, objašnjava autor prognoze Ričard Grivson, može pomoći modernizaciji njihove industrijske baze i prelasku na model rasta zasnovan na inovacijama i tehnologiji.
Zemlje članice EU u regionu (poput Poljske, Češke, Mađarske i Slovenije) trebalo bi da rastu prosečno 2,2 odsto u 2025. i 2,6 odsto u 2026. To je brže od očekivanog rasta evrozone (0,9 odsto i 1,4 odsto).
Poljska ostaje najuspešnija među istočnim članicama EU, sa stabilnim rastom od 3,5 odsto, dok Rumunija beleži značajno pogoršanje izgleda (samo 0,8 odsto u 2025).
Hrvatska i Bugarska zadržavaju stabilan rast oko 3 odsto, a Turska nastavlja da jača sa gotovo 4 odsto godišnje.
Zbog rata, Ukrajina će teško ostvariti više od 2 odsto rasta u 2025. i 3 odsto u 2026., dok će Rusija gotovo stagnirati – rast od tek oko 1,2–1,4 odsto, usled pada cena nafte i stroge monetarne politike.
Glavni rizici za region
Bečki institut upozorava na dva ključna rizika:
- Visoki budžetski deficiti u pojedinim zemljama (posebno Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj), koji bi mogli dovesti do novih mera štednje i time usporiti rast.
- Rusko hibridno ratovanje – uključujući sajber napade, propagandu i sabotaže – destabilizuje region i povećava neizvesnost.
Kad je Srbija u pitanju, iako se 2025. očekuje usporavanje privrede, srednjoročne prognoze su optimistične. Oporavak se predviđa već od 2026. godine, kada bi investicije i javni projekti mogli ponovo postati glavni motor rasta. Srbija će, kao i druge zemlje regiona, morati da se prilagodi novom ekonomskom modelu u kome ključnu ulogu igraju inovacije, modernizacija industrije i veća ulaganja u tehnologiju i proizvodnju.