Bejbi-bumeri u SAD beleže pad kognitivnih sposobnosti u poređenju sa prethodnim generacijama. Stručnjaci upozoravaju da bi ovaj trend mogao povećati rizik od demencije u narednim decenijama.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Artem Labunsky / Unsplash
Američki bejbi-bumeri postižu slabije rezultate na kognitivnim testovima u poređenju sa prethodnim generacijama, pokazalo je Istraživanje objavljeno jula 2020. godine u časopisu „Journals of Gerontology: Social Sciences„. Ovo je bio preokret u dotadašnjem trendu.
U proseku, kognitivni rezultati osoba starijih od 50 godina rasli su još od takozvane Najveće generacije (rođene između 1890. i 1923. godine), dostigavši vrhunac kod generacije rođene oko Drugog svetskog rata (između 1942. i 1947. godine).
Pad kognitivnih sposobnosti u svim grupama bejbi-bumera
Hui Ženg (Hui Zheng), profesor sociologije na Državnom univerzitetu Ohaja, analizirao je podatke 30.191 Amerikanca koji su učestvovali u istraživanju Univerziteta Mičigen od 1996. do 2014. godine. Osobe starije od 51 godine intervjuisane su svake dve godine.
Učesnici su polagali kognitivni test tokom kog su morali da se prisete reči koje su ranije čuli, da odbrojavaju unazad po sedam počevši od 100, da imenuju predmete koji su im pokazani i da obavljaju druge zadatke.
Rezultati su počeli da opadaju kod prvih bejbi-bumera (rođenih između 1948. i 1953.), a pad se nastavio kod onih rođenih između 1954. i 1959. godine.
Iako je učestalost demencije u Sjedinjenim Državama bila počela da opada, ovi rezultati su ukazali na to da bi taj trend mogao da se preokrene u narednim decenijama.
„Zapanjujuće je videti ovaj pad kognitivnog funkcionisanja kod bejbi-bumera nakon generacija koje su beležile stalno poboljšanje rezultata na testovima.“.
„Ali ono što me je najviše iznenadilo jeste što se ovaj pad pojavljuje u svim grupama: među muškarcima i ženama, svim rasama i etničkim zajednicama, kao i na svim nivoima obrazovanja, prihoda i bogatstva.“
Druga istraživanja pokazala su da su ukupne stope smrtnosti i obolevanja porasle kod bejbi-bumera. Međutim, te studije su uglavnom utvrdile da su najobrazovaniji i najbogatiji bili pošteđeni.
„Zato me je naročito iznenadilo to da se kognitivni pad vidi u svim grupama u ovom istraživanju“, objašnjava Ženg. „Pad je bio samo neznatno manji kod bogatijih i obrazovanijih osoba.“
Bejbi-bumeri već sada postižu niže kognitivne rezultate od prethodnih generacija u dobi između 50 i 54 godine.
Šta se dogodilo sa bejbi-bumerima?
Dakle, postavlja se pitanje: Šta se dogodilo sa bejbi-bumerima?
Porast kognitivnih rezultata kod prethodnih generacija mogao bi biti povezan sa povoljnim uslovima tokom detinjstva, uslovima koji su bili slični i za bejbi-bumere.
Zdravlje bejbi-bumera u detinjstvu bilo je jednako dobro, pa čak i bolje, nego kod ranijih generacija. Pored toga, poticali su iz porodica sa višim socioekonomskim statusom. Takođe, imaju viši nivo obrazovanja i bolje poslove. Dakle, pad kognitivnog funkcionisanja kod njih ne potiče iz lošijih uslova u detinjstvu.
Istraživanje je pokazalo da su različite varijable povezane sa kognitivnim funkcionisanjem. Međutim, nije se utvrdilo da su te veze uzročno-posledične.
Niži nivo kognitivnog funkcionisanja kod bejbi-bumera bio je povezan sa lošijom finansijskom situacijom, višim nivoima usamljenosti, depresije, neaktivnosti i gojaznosti. Takođe, kao povezani faktor javlja se manja verovatnoćom da su u braku, život bez partnera i višestruki brakovi tokom života.
Psihijatrijski problemi i kardiovaskularni faktori rizika takođe su povezani sa slabijim kognitivnim funkcionisanjem u ovoj generaciji.
Da nisu imali dobro zdravlje u detinjstvu, podržavajuću porodičnu sredinu, obrazovanje i češće kancelarijske poslove, bejbi-bumeri bi imali još slabije kognitivne rezultate.
Pad kognitivnih sposobnosti i novih generacija?
U istraživanje nije bilo uključeno dovoljno bejbi-bumera rođenih 1960. ili kasnije da bi se procenila njihova kognitivna sposobnost. Međutim, naučnici smatraju da oni verovatno neće proći bolje na kognitivnim testovima. Isto bi moglo da važi i za naredne generacije, osim ako se ne pronađu rešenja za postojeće probleme.
Mnogi problemi povezani sa slabijim kognitivnim funkcionisanjem simptomi modernog života – poput smanjenih društvenih veza sa prijateljima i porodicom i rastuće ekonomske nejednakosti, univerzalini su. Drugi, kao što je nedostatak univerzalnog pristupa zravstvenoj zaštiti i njeni visoki troškovi, specifični su za SAD.
Najviše brine to što je kognitivno funkcionisanje osoba u pedesetim i šezdesetim godinama povezano sa verovatnoćom razvoja demencije u starijem dobu.