Domovi za negu starih lica često brane svojim štićenicima osnovna ljudska prava, među kojima je i pravo da imaju seks, tvrdi Journal of Medical Ethics.
Oni krive manjak privatnosti, starosnu diskriminaciju i strahove o pravnim posledicama ukoliko se ispostavi da štićenik ili štićenica nisu bili u stanju da daju pristanak.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Australijski autori tvrde da su telesna intima i izražavanje seksualnosti osnovna ljudska prava i normalan i zdrav deo starenja. Ipak, najveći broj ustanova nema uređena pravila po kojima dozvoljava stanarima da ostanu seksualno aktivni:
– Oni često nemaju mogućnost da zaključaju svoja vrata i većina soba ima samo po jedan krevet. Takođe, kod obolelih od demencije, seksualnost se posmatra sa velikim strahom i čak se smatra „neodgovarajućim ponašanjem“, pa čak i rizikom za stanare.
Tim je istakao probleme za određivanje zakonskih kriterijuma ali i da ovo ne sme biti razlog za prosto oduzimanje prava i s obzirom na to da se početni oblici demencije vide kao uobičajeni znaci starenja.
– Očigledno da postoji značajna razlika između mogućnosti osobe sa demencijom srednjeg inteziteta i one sa naprednim oblikom u svojoj finalnoj fazi, i zato nije prihvatljiv jednoobrazni pristup osobama sa demencijom.