Srbija uplaćuje penzijsko za sveštenike – i posle 65.

Sveštenicima, iako često sami ubiraju prihode, baš kao preduzetnici, država uplaćuje doprinose za penzijsko osiguranje. Ti doprinosi su minimalni, ali se uplaćuju i nakon što sveštenik napuni 65 godina. Najavljena promena zakona se odlaže.

Odredba kojom se utvrđuje uslov za starosnu penziju za muškarce prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju donekle je drugačija kada je u pitanju penzionisanje sveštenika. Sveštenici, naime, imaju pravo da im država uplaćuje staž čak i nakon što ostvare starosni uslov za penziju.

Uredbe Vlade o regulisanju penzijskog i zdravstvenog osiguranja sveštenicima iz 2012. godine prvi put je uvela uplatu iz budžeta do visine najniže mesečne osnovice doprinosa.

Po osnovu ove uredbe, Srbija uplaćuje troškove osiguranja za 2.259 verskih službenika. Država je, prema poslednjim podacima, uplatila 222 miliona dinara po ovom osnovu. Od toga se u Fond PIO slilo 159 miliona.

Najviše osiguranika kojima država plaća doprinose ima Srpska pravoslavna crkva – 1.746 osoba. Na istom spisku je i 65 sveštenika Rimokatoličke crkve i 275 muslimanskih hodža i imama. Iz državnog budžeta uplaćen je minimum doprinosa i za oko 80 pripadnika tzv. malih verskih zajednica.

Doprinosi koje država uplaćuje za sveštenike su minimalni, što znači da su dovoljni samo za najniže penzije. Zato je ostavljena mogućnost da visokoobrazovani klirici, uz odluku crkvenih organa, dodatno sebi podižu prosek za penziju.

Sveštenici Srpske pravoslavne crkve u dijaspori osigurani su prema lokalnim zakonima, ali po potrebi u pomoć priskače i Srbija. U Hrvatskoj, na primer, država plaća sveštenicima doprinose za zdravstveno i PIO, a dobijaju i mesečne apanaže. To, međutim, negde nije dovoljno. Zato sveštenstvo u siromašnim slavonskim selima dobija i 200 evra pomoći mesečno od Srbije.

Sveštenici kao i svi ostali građani

Ovaj zakon nije promenjen ni gotovo godinu dana od najave da će sveštenici verskih zajednica ostati bez uplate doprinosa iz državne kase pošto napune 65 godina.

Prema Nacrtu zakona, kako pišu Novosti, najavljeno je da će samo u slučajevima kada se proceni da je njihova delatnost neophodna nastaviti sa uplatom doprinosa i to isključivo iz sopstvenih prihoda. Ovaj predlog potekao je iz Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Ministarstva pravde.

Predlog je deo inicijative za promenu propisa koji regulišu delatnost verskih zajednica. Zvanični nacrt stigao je u Vladu, ali je ubrzo vraćen na doradu. Na taj način odloženo je i odlučivanje narodnih poslanika o pomenutom propisu.

“Sveštenicima i verskim službenicima koji su ispunili uslov za starosnu penziju trebalo bi obustaviti uplatu doprinosa iz budžeta”, kaže Mileta Radojević, direktor Uprave.

“Time se ne dira u njihovo pravo da i dalje rade, niti se dovodi u pitanje autonomija crkava i verskih zajednica. Ovim potezom hoćemo samo da usaglasimo plaćanje doprinosa sa propisima koji se odnose na sve ostale građane.”

Zeleno svetlo za ovu inicijativu dalo je svojevremeno i Ministarstvo za rad sa stavom da “nema osnova da uplata doprinosa i nakon ispunjenja uslova za starosnu penziju pada na teret države”.

Sveštenicima stiže novac iz budžeta za doprinose i kada napune 65. godina, jer najavljene zakonske izmene još nisu stigle u Skupštinu. Ne dira se u pravo da i dalje rade, niti se dovodi u pitanje autonomija crkava.

Izvor: Novosti
FotografijaCrkva Presvete Bogorodice, Pčinja

Podsećamo na: