Svaka kancelarija imala je jednu osobu, „sekretaricu“, koja je bila zadužena da sve dosadne ali važne stvari budu urađene na vreme. Danas, ovih radnih mesta je sve manje, i za samo 15 godina u Britaniji je nestalo skoro 200.000 radnih mesta za sekretarice…
U istraživanju statistike koju je uradio Financial Times došlo se do 195.000 manje sekretarica nego u 2001. godini, u konstantni tred opadanja potražnje za ovim radnim mestom.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Jedan od razloga svakako je i upliv tehnologije:
- mejlovi su zamenili telefonske pozive ili slanje pisama
- sms, Vajber ili Skajp su zamenili stalno pozivanje „večito“ zauzetih brojeva
- aplikacije i softveri zamenili su kalendare i rokovnike sa sastancima…
Lični asistenti ostaju i dalje ključne figure za rukovodeće ljude u kompanijama, ali i tu se sve više traže dodatne uloge u oblastima kao što su projektni menadžement ili strategijsko istraživanje.
Ovde i posao ličnog asistenta prati druge slične trendove potražnje za specijalizovanim i posvećenim radnim mestima u Britaniji u poslednjih 15 godina, kao što je porast potražnje za ličnim trenerima kojih je danas potrebno duplo više nego 2001. godine.
Stručnjaci kažu da se može činiti logičnim ukidanje ovih radnih mesta s obzirom da se prave uštede, a posao će se obavljati automatizovano. Međutim, upozoravaju da se ovde mogu kriti mnogi drugi skriveni troškovi.
Da, direktor može sam poslati mejl ili bukirati avionske karte i hotel za 10 minuta putem interneta, ali to nikad nije baš 10 minuta, i obično završi pretragom i informisanjem od sat vremena pa i više. Pored toga, umesto da se koncentriše na svoj posao, uvodi sebi mnogo puta po „5 minuta“ manjih poslova koji mu odvlače pažnju sa onoga što bi trebalo da mu bude u fokusu.
Sve ovo dovodi do pada produktivnosti, i rezultat je da stručni ljudi, dobro plaćeni, rade rutinske poslove u dobrom delu radnog vremena nego što je to preporučljivo, piše Emily Cadman za Financial Times.