Alisa Hamilton je u svojoj ranijoj knjizi „Isceđeno“ (Squeezed), obradila temu mita o soku od pomorandže (o čemu je i Penzin pisao). Ona je otkrila brojne prevare vezane za način reklamiranja „dobrobiti“ ovog napitka koji je postao „obavezni“ deo američkog doručka.
U novoj knjizi ona se na sličan način bavi jednim drugim napitkom – mlekom (Izmuzli su vas? – Got Milked?). U njoj ona tvrdi da mleko nije zdravi napitak koji gradi naše kosti kao što mlekarska industrija želi da nas ubedi.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Početkom 2015. godine ona je za sajt Vox pričala o tome da je poželela da se pozabavi i mlekom kada se srela sa prijateljicom iz detinjstva koja, kao ni autorka sama, nije odrasla „uz čašu mleka“:
– Nas obe roditelji nisu terali da pijemo mleko, a kada je došla sa svojim dvoipogodišnjim sinom prokomentarisala je da ne zna šta će da radi jer on još uvek nije pio kupovno mleko. Podsetila sam je da ni mi nismo pile, i delovala je pomalo zbunjena. Ona obrazovanjem zna da nam mleko nije potrebno da rastemo zdravi i jaki, ali ipak je podlegla ovom mitu.
Ona zaključuje da je i za „obavezni“ sok od pomorandže, i za mleko, odgovoran marketing:
- mit o soku od pomorandže za „balansirani doručak“
- mit o mleku za „balansiranu ishranu“.
O poreklu mita o mleku ona tvrdi da je, kao i mnogo drugih stvari, započeo tokom Drugog svetskog rata. Državi su tada trebali mlečni proizvodi za vojsku, ali stočari nisu proizvodili dovoljno mleka, niti su bili zadovoljni cenom koju bi dobili od države, a mnogo mleka bi im ostalo neiskorišćeno jer je potražnja tržišta bila mala:
– Država je tako rešila da će mleko dati deci, i tako će imati dovoljno mlečnih proizvoda za vojsku – tvrdi Alisa Hamilton.
Drugi faktor je bila prosta pogodnost. Kako su se porodice sve više selile u gradove a majke sve češće radile, tako je mleko bilo pogodno da se daje i bebama i maloj deci, tako da može kraće da se doji.
Paralelno sa svim tim mlekarska industrija nastavila je da raste, stočari su imali za cilj da dodatno podignu potražnju mleka jer su i dalje dobijali subvencije od države…
– Mleko je jedina vrsta hrane koja potpuno sama čini celokupnu grupu namirnica! Čak i mlečna industrija zna da nam nije toliko važno u ishrani pa to i ne pokušava da opovrgava. Zato je njihova mantra da su mleko i mlečni proizvodi najpodesniji oblik kalcijuma za nas. Ali taj argument nije tačan.
Danas znamo da kelj, brokoli ili kineski kupus (bok choi) pružaju bolju apsorpciju kalcijuma od mleka. Samo dve čajne kašičice sušenog bosiljka (ground basil) imaju skoro jednaku količinu kalcijuma kao i čaša mleka od 1% masti (220 milligrama u odnosu na 240 milligrama).
– U Americi je, kao i u većini sveta, preko 60 odsto ljudi netolerantno na laktozu. A sada se epicentar industrije premešta u Aziju pa u Indiji žele „belu revoluciju“, da uvedu mleko u škole za svu decu. Na Tajlandu postoje inicijative da se pije više mleka zato što su „Kinezi prosečno porasli od kad piju više mleka“.