Procene su da oko 50.000 ljudi u Srbiji radi „na lizing“. Sindikati tvrde da su radnici uskraćeni za mnoga stečena prava, a poslodavci da ne rade ništa nelegalno.
Sistem radi tako što radnika zapravo zapošljava agencija, a ne firma u kojoj provodi svoj radni dan. U agenciji ima ugovor na određeno (šest meseci ili godinu).
Agencija isplaćuje platu, poreze, doprinose, overava zdravstvenu knjižicu, i iznajmljuje radnika nekoj firmi onoliko dugo koliko je potreban. Uz proviziju, naravno. Kada radnik više ne treba, firma ga vrati agenciji, te ukoliko nema interesovanje neke druge firme, onda radnik za dan završi na ulici.
Ovaj način zapošljavanja nije protivzakonit. Narodna skupština je u februaru 2013. godine usvojila Zakon o potvrđivanju konvencije Međunarodne organizacije rada o privatnim agencijama za zapošljavanje. Međutim, agencijama za lizing radnika trebalo je da se pozabavi Zakon o radu, ali je nacrt povučen uoči izbora u martu 2014. godine.
Lizing radnika na Zapadu postoji dvadesetak godina. Ali, tamo je stopa nezaposlenih mala. U situaciji kada je 20 odsto građana Srbije bez posla, postoji opasnost da poslodavci ovo iskoriste pa da lizing umesto presedana postane pravilo za zapošljavanje. Bez stalnog posla ljudi nemaju budućnost. Sa druge strane, računica poslodavaca je jasna. Jeftinije je platiti proviziju agenciji nego imati obaveze poput plaćenog bolovanja, odmora, otpremnine u slučaju otkaza, objašnjava Politika.