Radno vreme (13) – Debata Njujork Tajmsa

Učesnici u debati Njujork Tajmsa komentarisali su nove okolnosti i izneli različita viđenja o načinu na koji bi korekcija radnog vremena, ali i poimanja samog rada, trebalo da utiče na poslove.

Njujork Tajms je u martu 2014. godine pokrenuo debatu o 40-časovnoj radnoj nedelji u vezi sa tehnološkim napretkom koji je omogućio veću fleksibilnost tradiconalnog rada na jasno određenom radnom mestu, ali i sporog prilagođavanja biznisa ovim promenama. Sa druge strane, sve više ljudi radi duže od 40 sati nedeljno, odbacujući prava za koje su se izborile prethodne generacije tokom 20. veka.

Učesnici u debati komentarisali su nove okolnosti i izneli različita viđenja o načinu na koji bi korekcija radnog vremena, ali i poimanja samog rada, trebalo da utiče na poslove. Neki predlažu skraćenje radne nedelje na 30 sati kako bismo umanjili zdravstvene rizike, povećali broj zaposlenih, i imali više vremena da se posvetimo održivim rešenjima.

Naime, ako na poslu provedemo manje radnih sati, ali upravo onih, prvih 5-6 najefikasnijih sati kada smo najodmorniji, bićemo u stanju mnogo duže, efikasnije i pouzdanije da obavljamo svoj posao.

Zato neki učesnici ističu da se treba fokusirati na same zadatke u poslu, a ne na besmisleno zadržavanje ljudi određeni broj sati prateći koncept koji je nekada bio neophodan. Ovo posebno važi za poslove koji nisu iz oblasti proizvodnje ili usluga, gde treba održavati proces rada u kontinuitetu.

Naravno, učesnici su svesni da se u praksi „zastarelost“ koncepta 40-satne radne nedelje od strane poslodavca tumači kao prilika da manje ljudi obavlja više posla zahvaljujući prekovremenom radu, koji se, uglavnom, podrazumeva i ne plaća se u skladu sa zakonom. Neretko se i „fleksibilnost“ radnog mesta tumači kao prilika da radite i od kuće, iako ste pošteno odradili svoje sate na poslu.

Čitajte debatu na sajtu Njujork Tajmsa.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *