Učesnici u debati Njujork Tajmsa komentarisali su nove okolnosti i izneli različita viđenja o načinu na koji bi korekcija radnog vremena, ali i poimanja samog rada, trebalo da utiče na poslove.
Njujork Tajms je u martu 2014. godine pokrenuo debatu o 40-časovnoj radnoj nedelji u vezi sa tehnološkim napretkom koji je omogućio veću fleksibilnost tradiconalnog rada na jasno određenom radnom mestu, ali i sporog prilagođavanja biznisa ovim promenama. Sa druge strane, sve više ljudi radi duže od 40 sati nedeljno, odbacujući prava za koje su se izborile prethodne generacije tokom 20. veka.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Učesnici u debati komentarisali su nove okolnosti i izneli različita viđenja o načinu na koji bi korekcija radnog vremena, ali i poimanja samog rada, trebalo da utiče na poslove. Neki predlažu skraćenje radne nedelje na 30 sati kako bismo umanjili zdravstvene rizike, povećali broj zaposlenih, i imali više vremena da se posvetimo održivim rešenjima.
Naime, ako na poslu provedemo manje radnih sati, ali upravo onih, prvih 5-6 najefikasnijih sati kada smo najodmorniji, bićemo u stanju mnogo duže, efikasnije i pouzdanije da obavljamo svoj posao.
Zato neki učesnici ističu da se treba fokusirati na same zadatke u poslu, a ne na besmisleno zadržavanje ljudi određeni broj sati prateći koncept koji je nekada bio neophodan. Ovo posebno važi za poslove koji nisu iz oblasti proizvodnje ili usluga, gde treba održavati proces rada u kontinuitetu.
Naravno, učesnici su svesni da se u praksi „zastarelost“ koncepta 40-satne radne nedelje od strane poslodavca tumači kao prilika da manje ljudi obavlja više posla zahvaljujući prekovremenom radu, koji se, uglavnom, podrazumeva i ne plaća se u skladu sa zakonom. Neretko se i „fleksibilnost“ radnog mesta tumači kao prilika da radite i od kuće, iako ste pošteno odradili svoje sate na poslu.
Čitajte debatu na sajtu Njujork Tajmsa.