Radislav (Zrenjanin): Plaža u Vinzoru, u Kanadi

Radislav (Zrenjanin): Plaža u Vinzoru, u Kanadi

Priča sa II konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“, kategorija „Najbolja putopisna priča o putovanju u inostranstvo“.

Fotografija: Autor priče Radislav Žeravica 
Džekson parku u Vindzoru, Kanada

Supruga i ja dobili smo poziv da godišnji odmor provedemo kod svastike i šogora u Kanadi. Bili smo presrećni što ćemo se videti posle petnaest godina od kada su oni otišli iz Srbije. Zabeležio sam nekoliko događaja sa tog putovanja. Ovo je jedna od tih priča.

Gradska plaža na jezeru Sent Kler nije bila daleko od njihove kuće. Pređe se magistrala i kroz predivan park stiže se do plaže.

Osvanuo je divan sunčan dan. Posle doručka i jutarnje kafe, predložio sam svastiki i supruzi da odemo do plaže koju su mi u prolazu dan ranije pokazali. Sestrama se nije išlo, a šogor je otišao da radi.

Uzeo sam prostirku, šešir, sunčane naočare, dve-tri konzerve piva i krenuo sam na kupanje. Na ulazu u ograđeni prostor plaže, stajao je mali kiosk za prodaju osvežavajućih pića i brze hrane. Na sredini peščane plaže nalazio se drveni toranj na kojem je sedeo spasilac i posmatrao kupače. Izabrao sam mesto u hladu jednog drveta, raširio svoju prostirku i posmatrao okolinu.

Većina ljudi je ležala na suncu i pržila se jedno vreme na leđima, pa na stomaku. Mnogi su bili crveni i ispečeni, ali se nisu sklanjali u hlad. Uporno su se mazali debelim slojevima kreme za sunčanje smatrajući da će se tako zaštititi od jakog sunca. Čudio sam se što se tako uporno peku na suncu. Kasnije mi je svastika objasnila da se ovde u Kanadi tako oni na brzinu za vikend sunčaju, pocrvene, pošto nemaju mnogo slobodnog vremena i opet nastave da preko cele nedelje rade.

Primetio sam da nema one živosti i vriske, igranja fudbala, odbojke po pesku i u plićaku. Svi su tiho i mirno ulazili u vodu do brade, stajali jedno vreme tako i opet se vraćali da leže na suncu, jedu i piju. Niko u vodi ne igra gnjure, vaterpolo, pa čak ni ne plivaju. Samo se pokvase. Dođu do dela vode označenog bovama i vrate se na svoje mesto na pesku. Poželeo sam da se okupam, jer je već bilo prilično toplo.

Zaplivao sam i odmah sam čuo pištaljku i čuvara plaže kako pokazuje na mene i poziva me. Kada sam izašao iz vode i došao do njega, ponavljao mi je: “No swimming, no swimming!”. Bez reči, da ne bi primetio da sam stranac, klimao sam glavom kao da ga razumem i ponavljao: “Yes, yes…”. Zatim me je odveo do velike table od pleksiglasa na kojoj sam jasno video krug u kojem je bio precrtan plivač, ispod toga precrtan skakač, precrtan gnjurac, ronilac, veslač i točenje alkohola. I to sam razumeo i ponavljao: “Yes, yes, yes…” i vratio se na svoje mesto.

Pomislio sam: “Dobro što nisam uzeo svoje konzerve piva iz torbe, da se osvežim”. Za pijenje alkohola na javnom mestu sledi velika novčana kazna, a sigurno bi me i izbacili sa plaže, objasnila mi je svastika nakon dolaska kući. Otišao sam do kioska, kupio hladnu konzervu koka-kole i ispijao je polako posmatrajući kupače još jedno vreme i čudio se: “Kakva je to plaža kada ne sme da se pliva? To nema nigde, na celom svetu”.

Kada sam se, oko podne, vratio njihovoj kući i ispričao svastiki šta mi se dogodilo, smejala se i rekla da sam dobro prošao i da je moglo da bude i gore. Naime, objasnila mi je da je na plaži zabranjeno plivanje od kada su se pre pet-šest godina tu neki mladići trkali ko je brži u plivanju, pa je jedan plivač u toj gužvi zamahnuo rukom, udario neko dete, koje se usled udarca udavilo. A ronjenje je zabranjeno zato što čuvar plaže mora stalno da vidi glave kupača iznad vode i ni jednog trenutka niko ne sme da se zagnjuri. Da je pijenje alkohola na javnom mestu zabranjeno, to sam već trebao sam da shvatim, koliko sam već ovde, rekla je ona. Objasnio sam joj da kod nas takve zabrane nema ni na “Štrandu” u Novom Sadu, gde često idemo i gde isto tako postoje čuvari plaže, bovama ograđeno mesto u vodi dokle sme da se pliva, a u kafićima na obali, toči se pivo.

Kada je šogor došao, objasnio mi je da moram da poštujem kanadske propise i da pitam sve što mi nije jasno. U suprotnom, rekao je on, oduzeće im kauciju koju su položili u iznosu od 2.000 dolara za nas, kao garanciju u slučaju kršenja ovdašnjih propisa. Osim toga, staviće im i zabranu da u narednih pet godina mogu ikoga više od rodbine da pozovu u posetu.

Radislav Žeravica, Zrenjanin


Spisak objavljenih priča i pesama sa II konkursa za najbolji putopis starijih „Draganova nagrada“ pronaći ćete u članku: Radovi sa II konkursa za najbolji putopis starijih „Draganova nagrada“

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *