Prosečna plata u Srbiji – ubuduće po stvarnim brojkama

Prosečna plata u Srbiji – ubuduće po stvarnim brojkama
Grafikon: Prikaz povećanja jaza među platama muškaraca i žena u SAD od 1990. do 2012. godine (izvor: PewResearch Center)

Statistika ne uzima u obzir preduzetnike koji u 90 odsto slučajeva isplaćuju minimalac. Uz to kada bi dodelili nulu svima onima koji su radili, a nisu dobili platu, prosečna plata ne bi bila viša od 32.000 dinara po mom uverenju, kaže Milan Knežević iz APPS, piše M. Obradović u tekstu za Danas.

Republički zavod za statistiku i Poreska uprava potpisale su sporazum o saradnji po kom će zahvaljujući elektronskim poreskim prijavama RZS dobijati podatke direktno od PU umesto od izveštajnih jedinica, odnosno anketom.

Osim što će ovakav način razmene podataka smanjiti troškove i opterećenost privrede jer se jednom dostavljen podatak ma kojoj državnoj instituciji neće slati drugoj, već će ih državni organi međusobno razmenjivati u RZS ističu da će prelazak na korišćenje administrativnih podataka dovesti do promene metodologija. Umesto sprovođenja statističkih istraživanja na bazi uzorka, od sada će statističari radi sa kompletnim podacima.

Kako objašnjavaju u RZS, podaci Poreske uprave će se koristiti za obračun statističkih pokazatelja o zaradama, za istraživanje o rashodima u oblasti socijalne zaštite, za istraživanje o prihodima i uslovima života i za obračun makroekonomskih agregata sektora domaćinstva i MSPP.

Jedna od zamerki na obračun prosečne zarade u Srbiji bila je i to što statistika nije uzimala u obzir zarade preduzetnika.

U RZS kažu da će „u obračun prosečnih zarada ući i zarade zaposlenih kod preduzetnika, što je i do sada bio slučaj, ali će obuhvat svakako biti bolji, pa samim tim očekujemo i kvalitetnije podatke. Kada je reč o preduzetnicima, u obračun prosečne zarade će ući oni preduzetnici koji ostvaruju zaradu. Podsećamo da mnogi od njih ne ostvaruju zaradu već samo profit“.

Ovo je bila i jedna od glavnih zamerki javnosti na obračun prosečne zarade koji je objavljivao RZS. Naime, statistika nije uzimala u obzir zarade preduzetnika uz objašnjenje da nisu dovoljno pouzdani. S druge strane, upućeni tvrde da preduzetnici u 90 odsto slučajeva isplaćuju minimalac, a pošto ih je oko 240.000, to bi uticalo i na smanjenje prosečne neto plate u Srbiji koja je u decembru iznosila 53.456 dinara. Naravno, prosečna plata je najveća u decembru jer se tada isplaćuju razni bonusi, podsticaji, pa čak i delovi januarskih plata zbog praznika.

Milan Knežević, član Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, ističe da je prosečna plata u Srbiji daleko manja od prikazane iz dva razloga.

„Statistika ne računa zarade preduzetnika koje su uglavnom minimalac. Drugi razlog je što se neto isplaćena plata predstavlja kao neto prosečna plata. Ali kada bi dodelili nulu svima onima koji su radili a nisu dobili platu, prosečna plata ne bi bila viša od 32.000 dinara po mom uverenju“, smatra Knežević.

Takođe je problem što se ne zna pouzdan broj preduzetnika niti broj zaposlenih kod njih. Knežević ističe da će Poreska uprava dostaviti podatke za preduzetnike, ali samo za one koji isplate plate.

„Uvek ostaje ta manjkavost jer nema nigde onih koji ne isplate zarade, što ne rešava pitanje da se neto isplaćene plate izjednačavaju sa neto prosečnom platom“, ukazuje Knežević.

Drugi problem u vezi statistike zaposlenosti takođe ova promena neće rešiti, smatra Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Prema njegovim rečima, Anketa o radnoj snazi kojom je merena neformalna zaposlenost, odnosno rad na crno, prethodnih godina imala je „čudan i neobjašnjiv rast“ zbog čega su i ukupni rezultati o zaposlenosti delovali „spektakularno“.

„Dobro je da RZS dobija sve raspoložive administrativne podatke i od Poreske uprave i od Centralnog registra poreskih obveznika, ali ostaje problem procene RZS iz Ankete o radnoj snazi o neformalnoj zaposlenosti. Kod formalne zaposlenosti nikada nije ni bilo problema, ali rast neformalne zaposlenosti kao u Srbiji prethodnih par godina nije zabeležen ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji iako se Anketa o radnoj snazi radi po istoj metodologiji. Takođe, nije podržan ni rastom BDP-a koji čak i uključuje procenu sive ekonomije. Takođe, toliki rast neformalno zaposlenih bi značio da je u prethodne dve godine produktivnost pala za 15 odsto pošto je BDP stagnirao. To bi onda značilo pad plata u realnom sektoru, a to se nije desilo“, ističe Arsić.

1 komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *