Priča o jednoj posebnoj staroj srpskoj kući

Priča o jednoj posebnoj staroj srpskoj kući

 U Gornjem Račniku netaknut stoji autentičan objekat koji je dobio priznanje i od zavoda za zaštitu kulture Srbije. Napravila su je četiri brata: Aca, Aksentije, Đorđe i Antonije Kostić, piše Zorica Gligorijević za Novosti.

Velika slavska soba, s autentičnim, oslikanim krevetima, klupama, velikim stolom i kubetom, dnevni boravak s ognjištem, sofrom, tronošcima i dolapom, koji je preteča viseće kuhinje, spavaća soba, ukrašene raznim vodenicama, kadicama, drvenim koritima, češagijama, grnčarijom, ramovima za tkanje… Podrum, građen od kamena, sa sobicom u kojoj se čuvalo voće i povrće i burad za rakiju.

Ovako izgleda čatmara od blata i slame u Gornjem Račniku kod Jagodine, koju su stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu proglasili za jednu od dve jedinstvene kuće u Srbiji.

– Stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu rekli su mi da je kuća od 130 kvadrata grandiozna, jer su čatmare iz tog vremena imale po četrdesetak kvadrata. Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Beograda, uvrstio ju je u katalog najlepših srpskih kuća – kaže njen sadašnji vlasnik, Dragan Gligorijević iz Jagodine.

Zanimljivo je da su čatmaru pravila četiri brata: Aca, Aksentije, Đorđe i Antonije Kostić. Nakon ženidbe, braća su u istom dvorištu napravila još tri kuće. Koja će kome pripasti odlučili su izvlačenjem drvaca.

Prva kuća pripala je Aci, koji je bio prvi školovani meštanin sela i komandant uprave u selu Bagrdanu za vreme Prvog svetskog rata. Dragan, koji je njegovo peto koleno, preuzeo je brigu o kući koju je zavoleo još kao dečak, a u znak zahvalnosti, njegov ujak Aleksandar Kostić prepisao mu je polovinu kuće.

– Iako nije najstarija, mada je pravljena pre 133 godine, kuća je odlično očuvana, a najbitnije je da je autentična, jer gotovo ništa nije menjano od njene izgradnje. Prozori i vrata su drveni, doksat je autentičan, a služio je da se po dolasku iz njive na njemu sedi i večera. Deda mi je pričao da su grede, duge po 13 metara, iz planine dovožene duplim zaprežnim kolima. Posuđe i nameštaj takođe su autentični. Kuća je oslikana 1891. godine bojama koje su i dan-danas postojane – veli Dragan.

BAKA PERSA

Autentična čatmara pravi je raj za umetničku fotografiju i foto-šutinge, kaže Dejan Mihajlović, rodom iz Jagodine, koji u Bernu živi i radi već 14 godina. Fotografija baka-Perse, koju je sačinio u kući, donela mu je bronzanu medalju „Infiniti 2016“.

ČETNIČKA KOMANDA

U vreme Drugog svetskog rata, četnici su najlepšu kuću u selu izabrali za svoju komandu za celi srez. Draganov deda Relja, njegova braća i sestre i njihovi potomci spavali su u podrumu i staji.

– Deda mi je pričao da je ispod koša bio zajednički kazan u kome je hranu za četnike svakog dana spremala neka porodica iz sela. Četnici nisu dozvoljavali da se krade, pa su sve poljoprivredne alatke ostavljane na njivama. Čiča Milentija, koga se sećam kao pogrbljenog starca, pretukli su što je krao. Presavili su ga preko panja i tukli ga motkom po leđima – kaže Dragan.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *